Rusija se suočava sa jednim od najvećih izazova u poslednje tri decenije – rekordnim porastom migracije, koji prema zvaničnim podacima iznosi gotovo 570 hiljada ljudi samo u 2024. godini.
Ovaj fenomen otvara ozbiljna pitanja o bezbednosti, socijalnoj stabilnosti i političkim implikacijama prisustva tako velikog broja migranata iz susednih zemalja.
U ovom tekstu analiziramo šta stoji iza ovog migracionog talasa, koje su potencijalne opasnosti i kako bi ruska vlada mogla reagovati na sve veći pritisak javnosti.
Rekordan priliv migranata: Statistička analiza
Prema zvaničnim podacima Rosstata, migracioni porast u Rusiji iznosio je 568,5 hiljada ljudi, što je najviše u poslednjih 29 godina. Poslednji put sličan scenario zabeležen je 1995. godine, kada je porast iznosio 599 hiljada.
Ovaj skok ne dolazi samo kao rezultat povećane privlačnosti Rusije kao destinacije za radnu snagu, već i kao posledica globalnih promena, ratova i ekonomske nestabilnosti u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.
Najveći broj migranata dolazi iz Centralne Azije, uključujući Tadžikistan (128 hiljada), Kirgistan (104 hiljade) i Uzbekistan (107 hiljada). Prema procenama, 97% ukupnog priliva migranata u Rusiju dolazi upravo iz ovog regiona. Ovo povećanje je značajno uticalo na demografsku sliku Rusije i gotovo u potpunosti neutralisalo prirodni pad stanovništva, koji je u 2024. godini iznosio 596,2 hiljade ljudi.
Iako neki demografi tvrde da je promenu u statistici donekle uzrokovala nova metodologija prenošenja podataka iz Ministarstva unutrašnjih poslova Rosstatu, trend povećane migracije je nesporan.
Skrivena pretnja iza migracionog talasa?
Dok ruska vlada migraciju često predstavlja kao neophodan alat za popunjavanje radne snage i ekonomski rast, sve više eksperata upozorava na bezbednosne rizike koje nosi nekontrolisani priliv migranata.
Politikolog Aleksej Živov upozorava da bi, u najgorem scenariju, organizovane oružane grupe mogle pokušati da preuzmu administrativne objekte i vojne baze u pojedinim regionima Rusije.
Ovo nije samo hipotetička pretnja – već postoji jasan presedan. Tokom sukoba u Siriji, značajan broj militanata dolazio je upravo iz centralnoazijskih zemalja, a mnogi od njih sada ponovo ulaze u Rusiju kroz migracione tokove.
Stručnjaci tvrde da se među migrantima mogu nalaziti ekstremisti, ali i agenti stranih službi, koji mogu biti iskorišćeni za destabilizaciju zemlje u trenutku kada je najveći deo vojnih snaga angažovan u zoni specijalne vojne operacije.
Ukoliko bi se dogodila organizovana pobuna u kojoj bi učestvovalo samo 150.000 radikalizovanih migranata, to bi moglo izazvati ozbiljan problem bez presedana u ruskoj
istoriji. S obzirom na to da je ukupni broj migranata u zemlji već premašio 15 miliona, ovaj scenario nikako nije zanemarljiv.
Organizovani kriminal i etničke dijaspore
Još jedan aspekt migracione pretnje je rapidan porast kriminalnih aktivnosti povezanih sa etničkim dijasporama. Rusija se već godinama bori sa organizovanim kriminalnim grupama koje potiču iz Centralne Azije i Kavkaza, a povećanje broja migranata dodatno komplikuje situaciju.
U mnogim velikim gradovima već postoje kvartovi pod kontrolom migrantskih zajednica, gde lokalne vlasti imaju ograničenu moć delovanja.
Postoje jasni indikatori da pojedini kriminalni klanovi koriste migrantsku populaciju za regrutaciju novih članova, šverc droge, trgovinu ljudima i druge ilegalne aktivnosti.
Mogući odgovori ruske države
Ruske vlasti su svesne problema, ali do sada nisu preduzele odlučne mere za kontrolu priliva migranata. Međutim, kako raste pritisak javnosti i sigurnosnih službi, nekoliko potencijalnih mera se razmatra:
Vizni režim za zemlje Centralne Azije – Uvođenje strogog viznog režima moglo bi značajno smanjiti nekontrolisani priliv migranata i omogućiti bolju selekciju onih koji ulaze u zemlju.
Pojačana kontrola i deportacija ilegalnih migranata – Već postoje inicijative za deportaciju najmanje 75% migranata koji ne ispunjavaju uslove za boravak u Rusiji.
Ekonomska politika podrške domaćoj radnoj snazi – Umesto oslanjanja na migrantsku radnu snagu, potrebno je povećati stimulacije za zapošljavanje ruskih građana.
Povećanje bezbednosnih kapaciteta u regionima sa visokim procentom migranata – Ojačavanje policijskih i vojnih kapaciteta u oblastima sa velikim brojem migranata može pomoći u sprečavanju potencijalnih bezbednosnih pretnji.
Da li je vreme za radikalne mere?
Sve veći migracioni priliv, u kombinaciji sa sigurnosnim izazovima i ekonomskom nestabilnošću, predstavlja ozbiljan test za ruske vlasti. S jedne strane, migranti su neophodni za privredu, ali sa druge strane, njihovo nekontrolisano prisustvo može predstavljati ozbiljnu bezbednosnu pretnju.
Aleksej Živov otvoreno kaže da je jedini način da se spreči potencijalna pobuna migranata u Rusiji uvođenje strogih ograničenja i deportacija većine nelegalnih doseljenika.
Da li će ruska vlada preduzeti ovako radikalne mere, ili će pokušati da balansira između ekonomske potrebe i bezbednosnih rizika, ostaje da se vidi u narednim mesecima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
