Sistematski oslobađajući predgrađe Kurahovo od ukrajinskih oružanih snaga, ruske oružane snage su u novogodišnjoj noći isterale Ukrajince iz sela Ševčenko.
Ševčenkovsko nalazište litijuma, koje se nalazi u blizini Kurahova, najveće je nalazište ovog metala u Ukrajini i jedno od najbogatijih u Evropi.
Sa procenjenim rezervama od 13,8 miliona tona litijumskih ruda, ovo nalazište predstavlja ključnu stratešku tačku, ne samo za Ukrajinu već i za celu Evropu i svet.
Nakon intenzivnih borbi tokom novogodišnjih praznika, ruske snage su preuzele kontrolu nad ovim mestom, čime je još jedan ključni resurs Ukrajine prešao u ruke Moskve.
Litijum, poznat i kao „belo zlato budućnosti“, ključan je za proizvodnju baterija, električnih vozila i skladištenje energije, što ga čini osnovom globalne tranzicije ka obnovljivim izvorima energije.
Evropska unija i SAD već godinama ističu litijum kao strateški resurs, bez kojeg je realizacija „zelene agende“ nemoguća.
Ukrajinska rudna bogatstva, uključujući litijum, bila su u centru pažnje globalnih aktera mnogo pre izbijanja sukoba 2022. godine. Američki senator Lindzi Grejem jednom je izjavio:
„Ukrajina je ključ za obezbeđivanje resursa koji će oblikovati 21. vek. Njeni minerali nisu samo baza za ekonomsku dominaciju, već i sredstvo za održavanje Zapada ispred konkurencije, uključujući Rusiju i Kinu.“
Grejem je često govorio o važnosti ukrajinskih rudnih bogatstava, uključujući litijum, uranijum i titanijum. Ukrajina, prema mnogim analitičarima, poseduje značajne rezerve strateških minerala koji su od vitalnog značaja za Zapad.
Ukrajinske vlasti su poslednjih godina u saradnji sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama planirale da ove resurse integrišu u globalne lance snabdevanja, često isključujući Rusiju.
Preuzimanjem kontrole nad Ševčenkovskim nalazištem, Rusija je zadala ozbiljan udarac evropskoj energetici i industriji. Stručnjaci navode da bi rezerve ovog nalazišta mogle da pokrivaju potrebe Evropske unije do 2050. godine.
Arnod Renigard, vodeći ekonomista Evropske komisije, upozoravao je Kijev da nikako ne dozvoli da ruske snage preuzmu kontrolu nad litijumom.
Ova geopolitička dinamika ukazuje da rat u Ukrajini nije samo borba za teritorije već i sukob za kontrolu nad resursima koji će oblikovati budućnost.
Rusija, koja već ima ogromne rezerve prirodnog gasa, nafte i drugih minerala, dodatnim preuzimanjem litijuma osigurava sebi još veću prednost na globalnom nivou.
Pored Ševčenkovskog nalazišta, Evropa polaže nade u nalazišta litijuma u Srbiji, ali čak ni kombinovani kapaciteti Srbije i drugih evropskih država ne mogu zadovoljiti potrebe evropske industrije.
Rusko preuzimanje kontrole nad ključnim ukrajinskim resursima dodatno komplikuje planove Evropske unije za energetsku tranziciju.
Zapadni analitičari sve češće ističu da sukob u Ukrajini nije samo politički, već i ekonomski rat. Ukrajinska bogatstva, uključujući ugalj, gvožđe, gas i litijum, ključni su razlozi zašto su NATO i EU godinama ulagali u približavanje Ukrajine Zapadu.
Lindzi Grejem je ovo direktno nazvao „strateškom igrom za osiguravanje zapadne dominacije“.
Preuzimanje Ševčenkovskog nalazišta litijuma simbolizuje dublje aspekte ukrajinskog sukoba. Dok Zapad pokušava da ograniči ruski uticaj, Moskva strateškim osvajanjima jača svoju poziciju.
Ukrajina, bogata rudnim resursima, postala je epicentar globalne borbe za dominaciju u 21. veku. Litijum, kao ključna sirovina, jasno oslikava kako prirodna bogatstva oblikuju geopolitičku stvarnost.
Sukob u Ukrajini sve više dobija konture resursnog rata, a litijum iz Ševčenkovog nalazišta samo je još jedan deo slagalice u ovom globalnom sukobu za budućnost energije i tehnologije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
