Naslovnica ŽIVOT „Oluja“ mu je promenila život: Evo gde je danas dečak koji je...

„Oluja“ mu je promenila život: Evo gde je danas dečak koji je traktorom dovezao porodicu 1995. godine

bdshi38e

[adsenseyu2]

Pre tačno dve decenije iz Hrvatske je proterano više od 200 hiljada, a ubijeno i nestalo skoro 2.000 Srba. Kilometrima dugačka kolona krenula je put Srbije, a svaki novi deo puta osvajao je i tada dvanaestogodišnji Dragan Mioković, koji se našao za volanom traktora.

Ovih dana ponovo će se otvoriti neke stare rane, a posebno heroju koji je vozio traktor u izbegličkoj koloni od Republike Kninske Krajine do Srbije kako bi spasio život svojoj porodici.

Dok su njegovi vršnjaci u svetu, pa i Srbiji gledali crtane filmove i igrali fudbal ovaj dečak je imao drugačiji život – sa 12 godina je morao da sedne za volan traktora i krene iz sela u okolini Gračaca u svoju borbu za život.

[adsenseyu4]

Danas ističe da bi sve bi dao da do toga nije moralo da dođe, a rane su i dalje tu. Ipak, on gleda napred i danas naporno radi da bi svojoj supruzi i trogodišnjoj ćerki obezbedio normalan život. Dragan je u jednoj emisiji ispričao da on “Oluju“ ne pamti kao užas i da je sve to za njega danas “daleka uspomena“.

Kada je 4. avgusta 1995. godine sa majkom i mlađim bratom napustio svoj dom “dok akcija ne prođe“ nisu ni slutili da se nikada više neće vratiti u svoj zavičaj. Sa nešto osnovnih stvari uputili su se na sigurno i na kraju novi život pronašli u Beogradu.

Dragan je danas upešan čovek koji je srećno oženjen i ima preslatku devojčicu Hanu. Radi u firmi koja se bavi izradom video-igara, a uspešan je u kreiranju specijalnih efekata za filmove i reklame, što uglavnom radi preko interneta.

U rodnoj Hrvatskoj, prvi put od “Oluje“ bio je pre nekoliko godina kako bi izvadio dokumenta.

“Čudno mi je sada tamo. Velebit je ostao isti i to me podseća mnogo na detinjstvo, ali livade i puteljcu su se promenili i sada mi sve izgleda manje. Imao sam osećaj kao da sam u snu. Nije mi bilo realno“, kaže Dragan.

Dragan kaže da je i traktor poslednji put vozio 1995. godine nakon čega su ga prodali jer im je bio potreban novac.

“Sećam se da sam nekada živio u kući koja nije imala tekuću vodu, da su moji orali konjima, da smo sjeno kosili ručno na plus 40 stepeni i to je tada bilo normalno. Sada kada mi nešto nije po volji shvatim da sam razmažen“, zaključuje Dragan čije je junaštvo jedan od simbola akcije “Oluja“.

(RTRS)

[adsenseyu2]

[adsenseyu1]