Kada je Drugi svetski rat počeo invazijom Poljske od strane Nemačke, niko nije sumnjao da je Adolf Hitler diretkno odgovoran za ovaj konflikt. Bilo je na stotine pokušaja da se analiziraju i dublje ispitaju njegovi motivi.
U tom procesu, Hitlerov život je proučen od regrutovanja Kajzerove vojske u Prvom svetskom ratu preko trenutka kada je postavljen za kancelara Nemačke 1933. godine, do njegovog navodnog samoubistva u bunkeru 1945. godine. Međutim, opšte prihvaćena istorija odabrala je da ignoriše veoma interesantne okolnosti tokom perioda kada se rodila nacistička partija.
Adolf Hitler je 1934. godine postao diktator Nemačke. Hitler je naredio izgradnju Tribunala na Cepelinskom polju u Nirnbergu izričito za okupljanje nacista. Napisano je nekoliko tomova koji opisuju duboko okultnu prirodu Hitlera i nacističkog režima.
Nije iznenađujuće da je tadašnji nacistički arhitekta Zeppelintribune-a, Albert Spir, zapravo koristio Pergamonski žrtvenik kao model za ono što je posle postalo propovedaonica nacista. Firerov podijum nalazio se u centru replike Pergamonskog žrtvenika.
Većina istoričara sleže ramenima pri pominjanju „konvencionalnog“ pogleda na Hitlera. Upravo zbog toga se Hitlerove motivacije za forsiranje svetskog rata pripisuju politici, želji za vlašću, nacionalizmu i drugim faktorima koji prosto ne opisuju pravu priču o nacistima.
Prava istina se možda nikad neće u potpunosti saznati, ali se može aludirati na izvesne događaje kojih nema u knjigama, prvenstveno na ulogu koju su pan-germanski misticizam i i okultna društva igrala na početku Hitlerove karijere.
Okultno u slučaju nacista nije imalo puno veze sa bacanjem čini, već više sa korišćenjem nemačke psihe, posebno onog dela gde se nalaze bolne rane od poniženja u Prvom svetskom ratu, skrivena ksenofobija prema autsajderima, ali i Jevrejima i njihovim nerazrešenim nacionalističkim opsesijama koje je Oto von Bizmark uveo 70 godina ranije.
Nacizam je u svoje jezgro uneo ezoteričke i okultne tradicije, prizivajući paganske tradicije kako bi podigao mit o „čistoj“ arijevskoj krvi i oslikao ulogu Nemačke u sudbini sveta, po manihejstvu, borbom za zadržavanje „zla“ jevrejske hegemonije i komunističkog zarobljavanja.
Zahvaljujući ovoj prostoj konstrukciji nemačkog pogleda na svet, Hitler je uspeo u potpunosti da osvoji duše nemačkog naroda.
Mnogi od nas posmatraju naciste prosto kao političku partiju, ali za Hitlera je nacizam bio masovni pokret, identifikovan sa nemačkom psihom i motivacijom nemačkog naroda.
Na osnovu toga se zaključuje da je nacizam imao veće veze sa pseudoreligioznim kultom nego sa politikom. Nacizam je za Hitlera, njegove podanike i mnoge Nemce zapravo bio stanje svesnog bića. Nacisti su bili prvi koji su kroz masovni politički pokret proželi mistični simbolizam i pretvorili ga u nezadrživu žeđ germanske sudbine.
Sam simbol nacizma, svastika, bio je magičan simbol sreće u zapadnoj tradiciji okultnog i drevni simbol sreće u religijama širom sveta.
Poniženje Nemačke nakon poraza u Prvom svetskom ratu i rezultujući politički haos, zajedno sa depresijom 1929. godine, konstruisan je kako bi naveo Nemce da prestanu da veruju u efektivnost demokratskog parlamentarnog sistema.
Hitler je bio jedini političar koji je Nemcima punio glavu o nelinearnom, nenaučnom sistemu verovanja: tj. da je deo ljudi kriv za sve probleme Nemačke, da sudbina njihove nacije mora biti ispunjena i da je sama njihova fizička priroda ovaploćenje evolucije i superiornosti.
Spremnost na prihvatanje ovakvog besmislenog poriva kod Nemaca može se shvatiti kada se uzme u obzir da je njihov mentalitet uslovljen da deluje i misli sociopatski nakon 70 godina pruskog militarizma i poslušnosti prema vlasti.
Međutim, 1918. godine, Nemačka je propadala i ova sudbina se činila daleko. Upravo u tom trenutku okultna organizacija po imenu Društvo Tule ulazi u istoriju jačanja nacizma. Društvo Tule je prvobitno oformljeno kao grupa posvećena okultnom i ezoteričkom proučavanju, naročito poreklima arijevske rase, za koju veruju da se pojavila u „Ultima Tule“, mističnoj zemlji na dalekom severu koja je sada uništena.
Međutim, do 1919., Društvo Tule je postalo visoko politizovano i osnovalo je Nemačku radničku partiju koja je promovisala desničarsko razmišljanje, ponajviše antisemitizam i antikomunizam. Te godine se Adolf Hitler priključio Nemačkoj radničkoj partiji i preimenovao je u Nacionalsocijalističku radničku partiju ili „nacističku“ partiju.
Javno su nacisti umanjivali ili potpuno ignorisali činjenicu da postojanje duguju Društvu Tule. Zapravo, kada je Hitler postavljen za kancelara 1933., on je suzbio sve ezoteričke organizacije i klubove. Ovde se javlja istorijska protivrečnost. Ako je Hitler javno osudio okultiste, zašto su njegovi glavni sledbenici, među kojima i Rudolf Hes, ali i Hajnrih Himler, bili strastveni praktikanti okultnog?
Naročito je Himler insistirao na tome da se nacizam uzdigne do pseudoreligije. Kada se zađe dublje, može se videti da su mnogi koji su pomogli Hitleru da se uzdigne imali duboke okultne korene.
Ditrih Ekart, bogati urednik desničarskih novina, bio je član Društva Tule i lično je regrutovao Hitlera za vatrene govore po kojima je ostao poznat. Još jedan od članova društva bio je i jedan od osnivača nacizma, Alfred Rozenberg, pristalica superiornosti nordijske rase, koji je išao toliko daleko da je tvrdio da je Isus bio Arijevac koji je bio deo rasne enklave u okviru Palestine. Upravo Rozenberg je uveo mišljenje da hrišćanstvu nema mesta u novom poretku i da se treba zameniti nordijskim paganskim idealima.
Uzimajući u obzir ovaj period nastajanja nacizma i činjenicu da njegova ideologija očigledno ima korene u ezoteričnom, olakšano je razumevanje Hitlerovog neodobravanja okultnog sa druge strane.
Moguće je da su nacisti zabranili sve ezoterične i okultne organizacije, proročice itd. jer su očajno pokušavali da iskorene sve što su smatrali rivalskim okultnim idejama i filozofijama koje su mogle potkopati njihove sopstvene mračne ideale.
U autoritativnom društvu nema mesta za tržište različite politike ili ezoteričke vere. Nacisti nisu pravili razliku između komuniste i astrologa. Zaista, jedina prihvaćena okultna aktivnost bila je ona u Hitlerovom unutrašnjem krugu.
Na ovaj način, nacisti su prihvatali samo mistički, disocijativni i sociopatski pogled na svet koji su napravili sami za sebe i u koji su imali nameru da uvuku ceo svet. Vredi zapitati se kako je Nemačkom više od 10 godina vladala klika psihopata koja ih je odvela u rat.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
