Posle pet meseci uličnih okupljanja, skandiranja i transparenta, studentski pokret u Srbiji se prelio iz sfere apolitičnog otpora u ozbiljnu raspravu o modelu buduće vlasti.
Više fakulteta iz Novog Sada – među kojima Prirodno-matematički, Ekonomski, Pravni, Fakultet sporta, Tehnološki, Visoka poslovna škola, kao i Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu, te Ekonomski i Građevinski u Subotici – odlučili su da otvoreno podrže ideju formiranja ekspertske vlade.
S druge strane, studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu tu ideju odbacuju kao zamku, upozoravajući da je reč o paravanu koji skriva odgovornost sadašnjih političkih aktera.
Objava na Instagramu novosadskih plenuma bila je jasna: Studenti se osećaju pozvanima da učestvuju u rešavanju društveno-političke krize u zemlji i veruju da je vlada nezavisnih stručnjaka trenutno najrazumnije rešenje.
Nema govora o partijama, liderima, stranačkom koloru – u igri je, tvrde, čist profesionalizam i odgovornost prema građanima.
U toj objavi, studenti se nazivaju „najvećom političkom silom u državi“ – izraz koji može zvučati preterano, ali odražava njihovo viđenje uloge pokreta koji se istrajno držao po strani svih pokušaja da se protesti otmu iz ruku običnih ljudi.
Oni ističu da su odluke donesene unutar samih plenuma, da niko sa strane ne vuče konce, i da se različitost mišljenja poštuje i neguje.
Međutim, situacija u Beogradu je znatno drugačija. Na Filozofskom fakultetu, koji je bio jedna od ključnih tačaka protesta, smatraju da je predlog ekspertske vlade zapravo još jedan politički trik – kako vlasti, tako i opozicije.
Navode primer: Profesor dr Đuro Macut, kandidat za premijera, koga je predložila vlast, koristi upravo narativ stručnosti da se sakrije politička odgovornost.
„Protesti su doveli do promena, ali ekspertska vlada nije ono za šta su se studenti borili“, stoji u njihovom saopštenju. Njihov stav je da ni opozicija nije čista – i nju optužuju da nije konsultovala studente, već je samo uzela njihov legitimitet i prilepila ga uz svoj predlog vlade narodnog poverenja.
Uz to, ukazuju na problem samog pojma „ekspert“ – smatraju ga ideološki obojenim, podložnim manipulaciji i prečesto korišćenim da se neutralizuje politički konflikt, a ne da se on reši.
Zapravo, tu se otvara šira dilema: Može li se politika voditi bez politike? Može li vlada bez izbora zaista predstavljati rešenje? Ili se sve svodi na pokušaj da se kroz tehničke etikete i birokratski jezik zamaskiraju duboke pukotine u društvu?
Kroz ceo narativ provejava neizgovoreno pitanje: Da li studenti mogu ostati dosledni ako ulaze u prostor u kojem dominiraju partije, lobiji, medijske igre? Ili će njihova moralna snaga izbledeti onog trenutka kada se pomere iz pozicije posmatrača u poziciju aktera?
Jedno je sigurno – protesti su uspeli da razbude političku imaginaciju među mladima. Međutim, da li će ta energija ostati verna svojim principima ili će je pojesti mehanizmi sistema, to je tek otvoreno pitanje.
Ponekad, kada se glas digne s ulice do visina institucija, gubi jasnoću. Ali ponekad, baš tada, postane glasniji.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
