Dok su Vladimir Putin i Si Đinping razmenjivali dokumenta pred kamerama u Pekingu, tema koja je godinama visila u vazduhu počela je da se pretače u konkretan sporazum.
U prisustvu dva predsednika potpisan je pravno obavezujući memorandum o gradnji gasovoda „Snaga Sibira 2“, zajedno sa tranzitnim krakom „Sojuz Vostok“ kroz Mongoliju.
Reč je o projektu vrednom politički i ekonomski više nego što brojevi sami pokazuju – 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje trebalo bi da teče novom rutom iz Zapadnog Sibira pravo ka kineskom tržištu.
Aleksjej Miler, generalni direktor Gasproma, nije se ustručavao da naglasi da Kinezi ovim dobijaju gas koji je ranije išao ka evropskim kupcima.
„Na osnovu javne izjave lidera tri zemlje potpisan je memorandum o izgradnji ‘Snage Sibira 2’ i ‘Sojuza Vostok’“, rekao je on, prenela je agencija TASS. Pritom, nije propustio da napomene da se kapacitet dalekoistočne rute, koja se tek razvija, povećava sa prvobitno planiranih 10 na 12 milijardi kubnih metara godišnje.
Zanimljivo je da u ovom paketu nije reč samo o jednom dokumentu. U Pekingu je između Gasproma i kineskog CNPC-a potpisano ukupno četiri akta, među njima i sporazum o strateškoj saradnji. To praktično znači da se otvara prostor za šire povezivanje dve energetske kompanije, ne samo na pitanju gasovoda.
I to se događa dok Evropska unija već ima zacrtanu mapu puta za potpunu obustavu uvoza ruskog gasa od 2028. godine. Presecanje evropskog pravca, čini se, istovremeno postaje osnova za jače kineske isporuke.
A kako to izgleda u praksi? Trenutne isporuke kroz postojeću „Snagu Sibira“ već nadmašuju planirane količine. Umesto ugovorenih 38 milijardi kubnih metara godišnje, Kinezima će u preračunatom ekvivalentu otići 39,9 milijardi, što je za 1,9 milijardi više od dogovorenog. To je podatak koji govori o rastućoj potražnji, ali i o spremnosti Moskve da brzo prilagodi tokove.
Analitičari podsećaju da je Kina uvek bila tvrd pregovarač kada su u pitanju cene i uslovi. Zamenik direktora Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost, Aleksej Grivač, smatra da su novi dokumenti jasan signal.
„Ovo pokazuje snažno interesovanje obe strane za razvoj saradnje i postupno otvaranje punog potencijala partnerstva. Mogućnost proširenja ‘Snage Sibira’ bila je ugrađena u infrastrukturu od samog početka“, ocenjuje on. Podseća i da kapacitet proizvodnje na Sahalinu značajno prevazilazi ono što je deklarisano za dalekoistočnu rutu, pa su dodatni koraci logični.
Činjenica da će gas iz Zapadnog Sibira, koji je ranije išao u Evropu, sada menjati pravac ka Aziji, menja i energetsku kartu kontinenta. Evropa je smanjila kupovine, Kina ih povećava. U međuvremenu, Mongolija se pozicionira kao ključna tranzitna tačka na novoj mapi.
Ostaje, međutim, otvoreno pitanje koliko će brzo i pod kojim uslovima sve ovo zaista biti izgrađeno. Pregovori o „Snazi Sibira 2“ traju već godinama, a kineska strana je poznata po opreznom tempu.
Memorandum daje pravnu snagu, ali praksa tek treba da pokaže brzinu gradnje i dinamiku isporuka. I dok jedni ovo vide kao ključni strateški zaokret, drugi će reći da tek sada počinje prava runda pregovora iza zatvorenih vrata.
Webtribune.rs
