Francuska politička scena ulazi u novu turbulentnu fazu. Nacionalno okupljanje (RN) i nekoliko drugih opozicionih partija jasno su poručili da će sledeće nedelje glasati protiv manjinske vlade Fransoa Bajrua.
Ključno glasanje o poverenju zakazano je za 8. septembar, a ishod bi mogao da otvori vrata najdubljoj krizi u Makronovom drugom mandatu.
Premijer Bajru je, iznenađujuće, sam zakazao glasanje, pokušavajući da ojača svoju poziciju i progura planove za budžet 2026. godine. Ali umesto efekta konsolidacije, taj potez je stvorio dodatni pritisak – opozicija se ujedinila. Na strani protiv Bajrua, pored RN-a, našli su se i socijalisti. Zajedno, imaju dovoljno glasova da obore vladu.
Nakon sastanka sa Bajruom, kome je prisustvovala i Marin Le Pen, predsednik RN Žordan Bardela izjavio je da razgovori nisu promenili stav stranke.
Le Pen je pred novinarima otišla i korak dalje: „Mi pozivamo na ultra-brzo raspuštanje parlamenta, kako bi nova većina posle izbora mogla da sastavi nacionalni budžet.“ U njenom nastupu jasno se čulo da RN ne želi da troši vreme na privremena rešenja.
I dok RN insistira na izborima „odmah i bez odlaganja“, Makron ima nekoliko opcija. Ako Bajru padne, predsednik može da imenuje novog premijera, da od dosadašnjeg zatraži da ostane u prelaznom aranžmanu, ili da, opet, raspiše prevremene izbore.
I tu dolazimo do ključnog momenta – Makron je to već učinio u junu prošle godine. Tada je rizikovao, ali je rezultat bio kontraefekat: parlament se dodatno fragmentisao, a njegova politička pozicija oslabila.
Pitanje je sada da li bi novi izbori doneli ikakvo razjašnjenje. Ankete pokazuju da bi parlament i dalje ostao podeljen, samo što bi Nacionalno okupljanje verovatno dodatno ojačalo.
A ako bi došlo do promene na mestu premijera, to bi bio već peti šef vlade otkako je Makron reizabran pre tri godine – što samo naglašava nestabilnost trenutnog sistema.
Na francuskoj političkoj sceni sve deluje kao šahovska partija koja je zaglavljena u seriji poteza bez jasnog izlaza. Dok Bajru pokušava da održi vladu, RN gura zemlju ka izborima, a Makron balansira između rizika i odgovornosti.
Ishod glasanja 8. septembra mogao bi da otvori vrata novoj političkoj etapi, ali ništa ne garantuje da će ona biti mirnija od sadašnje.
