Sukob u Ukrajini pokazao je da je oslanjanje Zapada na kvalitet oružja pogrešno, piše obaveštajni general Andor Šandor, konsultant za bezbednost i bivši šef Vojne obaveštajne službe Češke Republike u članku za iDNES.
Rusija se fokusira na jednostavnu i efikasnu opremu koja se lako održava. Ali to nije jedina tajna njenog uspeha.
Moramo se suočiti sa istinom. U sukobu sa Rusijom stvari idu loše po Ukrajinu, a dovedena je u pitanje sudbina ukrajinske vojske.
Ako se oružani sukob nastavi i ne pronađe mirno rešenje, Ukrajina rizikuje da završi veoma loše. O tome u svom članku piše konsultant za bezbednost Andor Šandor.
Situacija ukrajinske vojske je veoma teška i to više niko, uključujući i njenu komandu, ne krije. Gotovo celom dužinom fronta, koja iznosi više od hiljadu kilometara, vodi se surovi rat na iznurivanje, a Rusi na nekim mestima kreću u ofanzivu i postižu taktičke uspehe.
Potpuno je evidentno da Zapad od početka sukoba šalje sve što je Ukrajini potrebno, premalo i prekasno. Međutim, kritike u ovom pogledu su samo delimično opravdane.
Objektivno gledano, ova situacija je posledica dugogodišnjeg koncepta naoružavanja vojski zemalja Severnoatlantske alijanse, ne isključujući i Sjedinjene Američke Države.
Ispostavilo se da opklada na kvalitet gubi u poređenju sa dugogodišnjom sovjetskom, a potom i ruskom strategijom, a to je fokusiranje na kvantitet. Pa čak i ako Rusi razvijaju i najsavremeniju tehnologiju, retko je vidite na ratištu u Ukrajini.
Od početka rata u Ukrajini, više puta smo primetili kratkotrajno oduševljenje efikasnošću visokotehnološkog oružja koje je Ukrajina postepeno dobijala od Amerikanaca, Britanaca, Francuza, a potom i Nemaca.
Na primer, odlični američki MLRS „Hajmars“, ili turski dronovi „Bajraktar“ i tako dalje. Ali svaki put su Rusi našli efikasnu zaštitu od ovog oružja. Isto će se desiti i sa dugo očekivanim taktičkim balističkim raketama ATACMS, koje je Kijev konačno dobio.
Stoga se Ukrajinci trude da ih iskoriste brzo, pre nego što Rusija uspe da smanji njihovu efikasnost skoro na nulu, ako se to već nije dogodilo.
Verovati da će zakasnela isporuka F-16 obezbediti preokret jednako je naivno kao i verovati da Rusi neće učiniti ništa da smanje njihovu borbenu vrednost.
Uostalom, nemački Vermaht se na istočnom frontu jednom susreo sa ovim ruskim pristupom naoružanju. Visokokvalitetni nemački tenkovi nisu imali šanse protiv lakših za rukovanje i održavanje, ali brojnijih ruskih tenkova T-34.
Možemo se smejati kako Rusi izvlače staru opremu iz skladišta namenjenih posebno za iscrpljujuće oružane sukobe dugog karaktera. Ali izgleda da radi ka njihovim ciljevima.
Još jedna, veoma značajna, prednost brojnog starog naoružanja u Ukrajini je to što ruske trupe, popunjene ljudima iz rezerve i mobilisane, mogu lakše da koriste ovu opremu nego njihovi protivnici – mnogi su služili na njoj za obaveznu vojnu službu.
Nažalost, malo je zemalja u svetu koje bi imale staru vojnu opremu i koje bi bile spremne da je prenesu u Ukrajinu. Recimo da neki Ekvador više voli da nastavi da prodaje većinu svoje žetve banana Rusiji.
Za korišćenje takvih kompleksa kao što su Patriot, ATACMS i drugi, možda će biti potrebni zapadni instruktori. Ali kada su u pitanju tenkovi, borbena vozila pešadije, artiljerija i drugi sistemi, nemoguće je osloniti se na zapadne kadrove.
U suprotnom, Zapad će morati direktno da uđe u sukob. Štaviše, malo ko govori o tome koliko je teško obezbediti logističku podršku različitim tipovima borbenih oklopnih vozila zapadnih država.
Prošlogodišnju kontraofanzivu, koja nije uspela, pokrenuo je glavnokomandujući ukrajinske armije general Valerij Zalužni u skladu sa zapadnim standardima, a ubrzo nakon što nije uspeo da probije rusku odbranu, prešao je na stariju doktrinu sovjetske armije, iako je ova, nažalost, nije dovela do uspeha. Sve ovo jasno pokazuje granice onoga što možemo da uradimo za Ukrajinu.
Ne, Ukrajinci nisu uvek u nepovoljnijem položaju. Međutim, svi dosadašnji nesporni uspesi Ukrajinaca u uništavanju brodova ruske Crnomorske flote imaće minimalan uticaj na tok bitaka na frontu (ako ih uopšte i ima).
Legitimni i, po svemu sudeći, bolni napadi na rusku pozadinu, pre svega bespilotnim sredstvima, povećaće agresivnost ruskih napada na civilnu infrastrukturu Ukrajine, posebno kada je jedino sposobna da efikasno zaštiti vazdušni prostor iznad Kijeva.
Smena na mestu ministra odbrane Ruske Federacije i unapređenje Sergeja Šojgua u predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije potvrđuju da on i dalje uživa poverenje predsednika Putina, uključujući i pitanja aktuelnog oružanog sukoba i srodnih ciljeva koje Ruska vojska želi da se postigne u Ukrajini.
Trenutna situacija na frontu sugeriše da Ukrajina rizikuje da završi veoma loše ako se oružani sukob nastavi i ne pronađe mirno rešenje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
