Kod naplate poreza država po inerciji pribegava sili, umesto da razborito sagleda brojne primedbe i nađe jasno i optimalno rešenje. U suprotnom dobija neposlušnost i proteste, kao u aktuelnom slučaju frilensera
Ovih dana internetom kruži bizarna priča, vezana za takozvane frilensere, odnosno osobe koje rade za inostrane firme (od kuće) a ovde su poreski obveznici i novac, naravno, troše kod nas.
U ovom slučaju radi se o nekome ko predaje Kinezima engleski preko neta za 300 evra mesečno. Za godinu dana zaradi 3.600 evra, a za 5 godina 18.000 evra. Usput, naravno, ove pare su potrošene, jer kako da uštediš nešto s tom zaradom.
I onda ti, navodi se u primeru, dođe rešenje da moraš da platiš pola (9.000 evra!) ili čak do 80% s kamatama (14 i po hiljada!!!). A za to se neće dobiti uračunat staž, niti imati zdravstveno osiguranje.
Iz navedenog sledi tumačenje da je ovakav potez neverovatno bahat, čist harač i „napad“ vlasti. Zato ne treba da bude iznenađena što su se ovi „poreski obveznici“ povezali, solidarisali i organizovali protest 16. januara ispred Doma skupštine, a pridružili su im se i oni koje ne „kači“ ovaj „zulum“, ali znaju mnoge koji se zahvaljujući ovim poslovima „krpe“ ili žive od toga.
Protest je završen uz poruku „Porez da, pljačka ne“ jer njegova poenta nije da se porez ukine već da se prvo reguliše status, da se odrede razumni uslovi, pa onda da se plati sve po zakonu.
NEKOME MAJKA, NEKOME MAĆEHA…
Inače je veliko pitanja kako teret poreza raspodeliti na poreske obveznike, odnosno ko treba da plati više, a ko manje poreza. U stabilnoj i sređenoj državi to ne bi trebalo da bude problem, naročito kada je privreda jaka a priliv novca u državnu kasu stalan i osetan.
Tek, ove godine se pojavila i svetska pandemija virusa korona s velikim posledicama ne samo po zdravlje pojedinaca već po celokupnu privredu, pa samim tim i po državnu kasu.
A država je neumoljiva jer za njeno funkcionisanje traži naš novac, odnosno poreze, za finansiranje škola, univerziteta, bolnica, domova zdravlja, policije, sudova, parlamenta, vlada, lokalne uprave, muzeja, pozorišta, održavanje i gradnju puteva, istraživanja, ulaganja u infrastrukturu…
Nekoliko dana uoči protesta frilensera, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pozvao predstavnike Vlade da prihvate razgovore s njima, dok je predsednik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar saopštio da frilenseri zahtevaju „obustavu poreske kontrole fizičkih lica i početak pregovora o regulisanju našeg statusa, kao i razgovore o tome kako da se reši problem naplate poreze i doprinosa za pet godina u unazad“.
Vučić je svoju preporuku saopštio uz najavu da će do Sretenja biti donet dodatni paket pomoći privredi kao „nova injekcija“ za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja i velika preduzeća. Tu je i sektorska pomoć za turizam, za hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike…
Reklo bi se da je država nekome majka, a nekome maćeha, jer dok su sada na sceni, uglavnom, pretnje novčanim kaznama i zatvorom, ako se osvrnemo na ponašanje države na početku korona epidemije, kada je, kao mera zaštite, uvedeno i vanredno stanje, videćemo da je država upravo u tom periodu donela paket mera za oporavak privrede koji podrazumeva ulaganja od 5,1 milijarde evra, prevashodno u privatni sektor, što je, kako je isticano, 11 odsto domaćeg BDP-a.
Fokus čitave pomoći, kako je tada rekao ministar finansija Siniša Mali, jeste na mikro, malim i srednjim preduzećima.
Radi pojašnjenja, frilenseri su ljudi koji nisu u radnom odnosu, a prihode ostvaruju poslujući na internetu, radeći za često više inostranih poslodavaca.
Njih je maltene zatekla objava poreske uprave u oktobru 2020. godine da mnogobrojni ljudi koji rade preko interneta za inostrane kompanije ne plaćaju porez, te poziv da obaveze samoinicijativno ispune dok ne počnu kontrole i kažnjavanja. Tu spadaju programeri, jutjuberi, influenseri, ljudi koji preko interneta drže časove jezika i mnogi drugi.
Zakon o porezu na dohodak građana, na osnovu kog je brojnim domaćim frilenserima Poreska uprava „zapretila“ retroaktivnom naplatom petogodišnjih nameta, odavno se ne primenjuje kako treba, a mnogi koji su radili preko interneta nisu ni znali za njegovo postojanje, a prema nekim računicama, poresko opterećenje bi moglo da iznosi čak 46 odsto prihoda.
Iako taj zakon postoji u skoro neizmenjenom obliku od 2001. godine, oni nisu dobijali prethodno obaveštavanja o tome kako funkcioniše, a čak i kada su znali da su obveznici, nisu znali kako da porez plate.
Zakon ne prepoznaje termin frilenser, već ove ljude definiše kao „fizička lica, rezidente Republike Srbije koji prihode ostvaruju u/iz drugih država“, pa im je država već u decembru 2020. u poštanske sandučiće počela da dostavlja pozive na razgovore s poreskim inspektorima, ali i rešenja o dugovanjima.
RĐAVA PRIMENA LOŠEG PRAVA
O kakvom se zamešateljstvu radi, bolje reći neozbiljnosti, pokazuje primer lica koje je odmah, s početkom rada, išlo u Poresku upravu da se informiše, ali tamo nisu znali šta je to frilenser.
Pored svih pokušaja da sazna kako da izmiri obaveze, ovaj frilenser nikada nije platio porez, ali mu je odgovor stigao pet godina kasnije – obaveza da plati porez za proteklih pet godina, uz kamatu.
Dok poreznici objašnjavaju da ova obaveza svih građana odavno postoji, i da je ispunjava manje od jedan odsto onih koji bi trebalo da plate ovaj namet, građani su zbunjeni, jer prateći uputstvo objavljeno na sajtu Poreske uprave – računicu sami ne mogu da izvedu.
Osnovne smernice su jasne: to moraju da učine svi koji zarađuju na ovaj način. Veći porez platiće oni koji su nezaposleni – pošto moraju da plate i zdravstvene doprinose. Takođe – prihod treba da se prijavi u roku od 30 dana od trenutka kad „legne na račun“.
Mada je i dalje nejasno za koliki period unazad treba prijaviti stečene prihode, svi su pozvani da popune obrazac za samooporezivanje, kako bi izbegli kazne koje mogu biti i krivične.
Zbog prekršaja platiće od pet do 150.000 dinara kazne i polovinu iznosa utajenog poreza. Utaja iznad 500.000 dinara povlači i krivičnu odgovornost uz mogućnost zatvorske kazne. Pravnički rečeno, radi se o rđavoj primeni lošeg prava.
Čak je i zaštitnik građana, po sopstvenoj inicijativi, pokrenuo postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada Poreske uprave. Navodi da je to usledilo nakon saznanja da je frilenserima „stigao poziv da retroaktivno prijave i plate porez za nekoliko godina unazad“.
Prema njegovim rečima, nije sporna naplata poreza već način na koji se vrši kontrola prijavljivanja i naplate poreza u ovim slučajevima.
Pašalić je od Poreske uprave zatražio da mu u roku od 15 dana dostavi informacije da li je prethodnih godina redovno, na javan i transparentan način, ukazivala građanima da prihod iz inostranstva po osnovu pružanja različitih vrsta usluga predstavlja oporeziv prihod, kao i na obaveze fizičkih lica koja ostvaruju ovakve prihode da podnose poreske prijave, odnosno da sami obračunaju porez i doprinose i izmire svoje poreske obaveze.
Poreska uprava shodno Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji nije u obavezi da obaveštava poreske obveznike o njihovim obavezama, osim na lični zahtev, primećuje i zaštitnik građana, sve uz naglasak, bolje reći sugestiju, da je potreban odgovorniji i fleksibilniji odnos tog nadležnog organa prema poreskim obveznicima, s obzirom na to da su u pitanju nove delatnosti.
PROBLEMATIČNA „MUSTRA“
Sva je prilika da je Poreska uprava najavila rigorozniju naplatu „zbog manjka novca u budžetu“, a budu li državni organi kontrolisali sve devizne prilive, mogu potencijalno oporezovati stotine hiljada, do milion građana, koji možda ne rade onlajn, nego dobijaju doznake iz inostranstva.
Oni, jednostavno, iz neznanja, nisu prijavljivali ove poklone kao neoporeziv deo. Upravo je ovih dana Poreska uprava pozvala sva fizička lica koja nisu podnela poreske prijave deviznih priliva iz inostranstva, da to samoinicijativno urade kako bi izbegli prekršajnu odgovornost.
Za frilensere je i sama stopa poreza od 10 ili 20 odsto previsoka, a kada se na to dodaju obaveze i doprinosi, dobija se da bi skoro polovina prihoda (ostvarenog ovim putem) mogla otići na plaćanje nameta, uz nesrećnu okolnost da, pored velikog nameta, frilenseri moraju sami da prijave svoje prihode u roku od 30 dana.
Ne postoji mogućnost da frilenserima Poreska uprava izračuna koliko treba da plate, a „mustra“ je takva da je ni oni koji se prilično razumeju u poresko pravo ne bi bili u stanju da izvedu tačnu računicu.
Član inicijative radnika na internetu Miran Pogačar kaže da „niko u Poreskoj nije mogao da im kaže“ kako će se naplata sprovoditi i da „mali broj ljudi zna kako će se ova situacija razvijati dalje“.
A da bi „i vukovi bili siti i ovce na broju“, mnogi ekonomski stručnjaci predlažu da Ministarstvo finansija i frilenseri zajedno dogovore dugoročno rešenje tog pitanja, gde bi frilenseri bili prepoznati kao specifična grupa u poreskom sistemu.
To ne znači otpisivanje poreza, kako to država često radi za neka pravna lica (na kraju 2019. godine država je za deset najvećih dužnika među aktivnim pravnim licima „gledala kroz prste“ i prolongirala njihove poreske obaveze, bez ikakve kazne i štete, iako se radi o sedam milijardi dinara ili 59 miliona evra), već odlaganje jer pored odgovornosti pojedinaca u ovom slučaju odgovorna je i Poreska uprava.
Frilenseri, naravno, imaju svoj ugao gledanja i stav da bi državu od opraštanja duga „mnogo više koštalo guranje velikog broja građana još dublje u crnu zonu ili višestruko ubrzano iseljavanje iz zemlje, jer im se nijedan drugi izbor za rad ne ostavlja“, kako stoji u saopštenju Udruženja radnika na internetu.
POTENCIJALI BEOGRADA I SRBIJE
S tim u vezi je indikativno da je Beograd u prvoj polovini ove godine bio na sedmom mestu u Evropi na sajtu „Nomad list“ – na jednoj od najpoznatijih internet lokacija za ocenjivanje destinacija za digitalne nomade, ljude koji biraju na kom mestu će živeti i često menjaju lokacije, a poslovi koje oni obavljaju sve su brojniji i pokrivaju različite oblasti – programiranje, digitalni marketing, igre na sreću, blokčejn, pisanje, e-trgovina, veštačka inteligencija, grafički dizajn…
Ovakav rang među gradovima poput Lisabona i Berlina ukazuje na potencijal glavnog grada Srbije da bude mesto koje privlači i zadržava ovu vrstu radnika, navodi se u analizi Skener digitalnih nomada (Digital Nomad Scanner).
U svakom slučaju paradoksalno je da država najavljuje poreske olakšice za „digitalce“ koji dolaze iz inostranstva, pošto želi da ih motiviše da dođu i svoj novac troše u Srbiji, a da istovremeno demotiviše domaće frilensere.
Drugim rečima, daju se podsticaji stranim državljanima, a kažnjavaju naši koji rade to isto. I onda, otkud protesti? Jednostavno, počelo je da im puca pred očima.
Slobodan Ikonić (Pečat)
