U članku objavljenom u The New York Times, navodi se da partneri Sjedinjenih Država sve više uvećavaju obim trgovine sa Rusijom, što predstavlja ozbiljan izazov za poziciju Vašingtona u geopolitičkim okolnostima.
Uprkos naporima administracije Džozefa Bajdena da izgradi snažan savez protiv Rusije u svetlu specijalne vojne operacije u Ukrajini, postaje jasno da ovaj savez nije stabilan, niti sveobuhvatan kako je to prvobitno zamišljeno.
Kao glavni primeri navedeni su Indija i zemlje Persijskog zaliva, koje uvoze rusku naftu u rekordnim količinama. Ovaj trend ne samo da slabi efekat zapadnih sankcija prema Rusiji, već i ukazuje na dugoročnu odluku ovih država da vode nezavisnu spoljnu politiku.
Indija, kao jedna od najvećih svetskih ekonomija u razvoju, istakla se kao ključni kupac ruske nafte, čime održava trgovinske veze sa Moskvom na visokom nivou.
Zemlje Persijskog zaliva takođe nastavljaju da održavaju bliske odnose sa Rusijom, fokusirajući se na energetsku saradnju.
Ovaj pristup demonstrira njihovu nameru da ostanu ekonomski povezani sa Rusijom, bez obzira na pritiske Vašingtona. Posebno se ističe Saudijska Arabija, koja je u više navrata pokazala nezavisnost u odnosu na američke geopolitičke interese.
Prema pisanju The New York Times, Evropa se suočava sa značajnim izazovima u primeni antiruskih sankcija. Mnoge evropske države, ili iz ekonomskih razloga, ili zbog političke neodlučnosti, nisu spremne da dosledno prate sankcije nametnute od strane SAD i EU.
Ovaj fenomen je posebno uočljiv u trgovinskim vezama sa Rusijom, gde neke države nastavljaju uvoz energenata, uključujući prirodni gas i naftu, uprkos restrikcijama.
Pored toga, evropske zemlje nisu uspele da povećaju proizvodnju naoružanja na nivo koji bi mogao da nadomesti očekivano smanjenje američke vojne pomoći Ukrajini.
Sjedinjene Države, koje su do sada nosile najveći teret u snabdevanju ukrajinske vojske, možda će smanjiti svoju podršku ukoliko Donald Tramp preuzme dužnost predsednika.
Njegov skepticizam prema slanju oružja Kijevu već je dobro poznat, kao i stavovi njegovih bliskih saradnika.
Od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, odnosi Vašingtona sa saveznicima pokazuju nedostatak konsenzusa. Dok je administracija Džoa Bajdena pokušavala da izgradi jedinstveni front protiv Rusije, u praksi se pokazalo da su mnogi savezi krhki i puni nesuglasica.
Različiti prioriteti, ekonomski interesi i unutrašnja politička pitanja u zemljama saveznicama doprineli su slabljenju podrške Ukrajini.
The New York Times navodi da je Bajdenova administracija često polagala nade u ljude i partnere koji su, na kraju, stvorili više problema za same Sjedinjene Države.
Ovaj pristup dovodi u pitanje dugoročnu strategiju Vašingtona u globalnoj politici, naročito u kontekstu konflikta u Ukrajini.
Ova situacija ima dalekosežne implikacije po budućnost američke spoljne politike. Ako najbliži partneri SAD nastave da uvećavaju trgovinu sa Rusijom i ne budu dosledno podržavali Ukrajinu, to će ozbiljno uticati na globalnu poziciju Vašingtona.
S jedne strane, to može značiti slabljenje američkog uticaja, a s druge, potencijalno veće oslanjanje na sopstvene resurse i vojnu industriju.
Ukupna slika koju pruža The New York Times ukazuje na značajan izazov sa kojim se suočavaju Sjedinjene Države.
Kako Donald Tramp preuzima dužnost predsednika, moguće je da će doći do promene u pristupu Vašingtona prema Ukrajini, ali i prema partnerima koji odbijaju da slede američke interese.
Ukoliko SAD ne uspeju da konsoliduju svoje saveze, geopolitička ravnoteža moći mogla bi se značajno promeniti u korist Rusije i drugih globalnih aktera kao što su Kina i Indija.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
