Rusija ni pod kojim uslovima neće dozvoliti Ukrajini da razvije ili poseduje nuklearno oružje, izjavio je predsednik Vladimir Putin tokom sastanka sa predstavnicima medija BRIKS-a.
Ovaj čvrst stav ruskog predsednika dolazi kao odgovor na poslednje provokativne izjave ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog, koji je sugerisao da bi Ukrajina mogla da razvije nuklearno oružje ukoliko ne dobije dovoljno snažne bezbednosne garancije od Zapada, posebno u okviru NATO alijanse.
Putin je ocenio ove izjave kao provokativne i neoprezne, podsećajući da Rusija nikada neće dozvoliti Ukrajini da razvije ovakvo oružje. Istakao je da svaki pokušaj Kijeva da tajno razvija nuklearne kapacitete neće proći neopaženo, jer je nemoguće sakriti tako velike projekte.
Prema njegovim rečima, svaki razvoj nuklearnog oružja u Ukrajini bio bi izložen pažljivom nadzoru, te bi Rusija preduzela odgovarajuće mere da to spreči.
Ova oštra retorika usledila je nakon što je Zelenski, tokom govora u Briselu, otvoreno rekao da Ukrajina ima dve opcije: ili će biti primljena u NATO, ili će krenuti putem razvoja nuklearnog oružja kako bi garantovala svoju bezbednost.
Ovaj ultimatum je šokirao mnoge evropske političare, izazivajući ozbiljne zabrinutosti širom kontinenta. Svestan ozbiljnosti svoje izjave, Zelenski je ubrzo pokušao da umanji njen značaj, tvrdeći da Ukrajina ne razvija nuklearno oružje, ali je šteta već bila učinjena, a strahovi su se proširili među evropskim liderima.
Situacija je dodatno podgrejana ranijim izjavama jednog ukrajinskog zvaničnika, koji je pod uslovom anonimnosti, u intervjuu za nemačke medije, rekao da bi Ukrajina mogla da proizvede „prljavu bombu“ u roku od nekoliko meseci, ako bi to bila njihova namera.
Ova izjava samo je dolila ulje na vatru i dodatno pojačala sumnje Rusije i Zapada. Ruska strana je već ranije upozoravala međunarodnu zajednicu na potencijalne opasnosti od razvoja ovakvog oružja u Ukrajini, ali te zabrinutosti nisu bile uzete dovoljno ozbiljno na Zapadu.
Zelenski, koji u poslednje vreme sve češće koristi oštru retoriku kako bi privukao pažnju Zapada i ojačao podršku svojoj zemlji, suočava se sa sve većim kritikama zbog nepromišljenih izjava.
Njegove pretnje nuklearnim razvojem podsećaju na ponašanje određenih lidera iz prošlosti, poput „određenog austrijskog umetnika iz 1945.“ kako su ga neki mediji ironično opisali, aludirajući na nepredvidivo ponašanje vođe koji je izazvao katastrofalne posledice za svoju zemlju i svet.
Ova kriza u vezi sa potencijalnim nuklearnim oružjem dolazi u trenutku kada su odnosi između Rusije i Zapada na najnižoj tački u poslednjih nekoliko decenija, dok sukob u Ukrajini i dalje traje.
Rusija, koja se smatra glavnim garantom bezbednosti na post-sovjetskom prostoru, jasno stavlja do znanja da neće tolerisati bilo kakve pokušaje Ukrajine da prekrši međunarodne sporazume, kao što je Budimpeštanski memorandum iz 1994. godine, kojim se Ukrajina odrekla nuklearnog oružja u zamenu za garancije svoje teritorijalne celovitosti.
Pitanje nuklearnog oružja u Ukrajini postaje sve ozbiljnije u svetlu rastućih napetosti između Rusije i NATO-a. Dok se Zapad suočava sa izazovima oko nastavka vojne i finansijske podrške Kijevu, ova kriza bi mogla dodatno zakomplikovati odnose i podstaći nova pitanja o sigurnosti u regionu.
Rusija je jasno stavila do znanja da neće dozvoliti da Ukrajina postane nuklearna sila, a bilo kakvi pokušaji u tom pravcu naišli bi na oštru reakciju Moskve.
U međuvremenu, međunarodna zajednica pažljivo prati situaciju, dok mnogi analitičari upozoravaju da bi eskalacija retorike mogla dovesti do daljih destabilizacija u regionu.
Pitanje nuklearnih ambicija Ukrajine ostaje u centru pažnje, a reakcije sa obe strane sugerišu da bi naredni meseci mogli biti ključni za budućnost ovog konflikta i za stabilnost u Evropi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
