Nešto se poslednjih nedelja u američkom javnom prostoru oseća kao blaga zategnutost, ona vrsta nelagodnog iščekivanja kada se razgovori sve češće vraćaju na jedno pitanje: kakav je plan Vašingtona prema Venecueli i da li se sprema nešto što bi moglo da promeni tok odnosa u regionu.
A dok politički komentatori prebiraju izjave iz Administracije Donalda Trampa, istraživanje koje je sproveo CBS njuz tiho skreće pažnju na ključan detalj – američka javnost nije uverena da je dobila jasnu sliku onoga što bi se eventualno moglo dogoditi.
Podaci deluju jednostavno, ali nose težinu. Samo 24 odsto ispitanih smatra da je Trampova administracija dovoljno jasno objasnila svoj pristup mogućoj akciji u Venecueli.
Nasuprot tome, čak 76 procenata veruje da konkretno objašnjenje još nije izneto. I tu se otvara nova priča, jer se pokazuje da građani ni ne vide Venecuelu kao veliki izvor rizika.
Na pitanje o nivou opasnosti za SAD, tek 13 odsto anketiranih kaže da Venecuela predstavlja ozbiljniji izazov. Mnogo veći deo – 48 procenata – opisuje je kao manji faktor rizika, dok 39 procenata smatra da Venecuela uopšte ne utiče na bezbednost SAD.
Kada se te brojke spoje, stiče se utisak da ideja o američkom angažmanu u Venecueli nailazi na široko neslaganje. Istraživanje pokazuje da bi troje od četvoro Amerikanaca očekivalo da predsednik Donald Tramp pre bilo kakvog poteza zatraži saglasnost Kongresa.
Zanimljivo je da se u toj grupi nalazi i nešto više od polovine ispitanika koji imaju republikanske političke preferencije. Podrška eventualnoj akciji iznosi 30 odsto, dok bi se 70 procenata građana izjasnilo protiv.
Usred takve slike u javnosti, stiže i informacija koju je juče preneo Rojters, pozivajući se na četvoro američkih zvaničnika: Administracija SAD je spremna da u narednim danima pokrene novu fazu aktivnosti koje se odnose na Venecuelu.
Činjenica da agencija nije uspela da utvrdi tačan trenutak, obim ili da li je Donald Tramp doneo definitivan stav o tom pitanju samo produbljuje osećaj neizvesnosti. Tim povodom su proteklih nedelja stizale i različite najave o mogućim potezima, dok je deo američkih snaga raspoređen u oblasti Kariba, u trenutku dok se odnosi sa Venecuelom dodatno komplikuju.
U tom spletu signala, Rojters navodi i još jednu dimenziju: u Administraciji Donalda Trampa razmatraju se opcije koje bi se odnosile na navodnu ulogu predsednika Nikolasa Madura u kanalima nelegalnih supstanci koje stižu do SAD.
Maduro, međutim, odbacuje bilo kakvu povezanost sa time. Na Karibima se mesecima beleže aktivnosti američkih snaga, a agencija navodi da je predsednik Tramp odobrio i određene aktivnosti CIA povezane sa Venecuelom.
Uz sve to, zvaničnici iz Vašingtona najavljuju da bi već sutra Kartel del Soles mogao da bude proglašen stranom terorističkom organizacijom, zbog navodne uloge u dopremanju zabranjenih supstanci na teritoriju SAD.
Administracija Donalda Trampa tvrdi da je Maduro povezan sa tim strukturama, dok on te optužbe odbacuje. Time se dodatno pojačava doživljaj da se sve odvija u nekoliko slojeva istovremeno, kao da svaki novi podatak otvara još jedno pitanje umesto da ponudi zaključak.
Dok se američka javnost pita šta je sledeći potez i kada će zvaničnici dati jasniji odgovor, deluje da se ova tema kreće u zoni gde su očekivanja, politički signali i neizvesnost isprepletani. A ponekad baš takve situacije ostanu najduže otvorene, dok različiti akteri iscrtavaju svoj put – korak po korak, bez brzog objašnjenja koje bi svima donelo jasniju sliku.
