[adsenseyu2]
[adsenseyu3]
Zahvaljujući izumu Milije Stojanovića, Srbija bi mogla da izvozi struju. Za ugradnju na hidrocentrali „Sićevo“ nije bilo ni dozvola, ali ni para.
Srbija bi i bez izgradnje novih elektrana mogla da izvozi struju! I to zahvaljujući rotoru sa samopodešavajućim lopaticama, izumu profesora matematike Milije Stojanovića iz Niša, koji za proizvodnju kilovat-sati može da koristi energiju rečnih tokova i vetra minimalne brzine.
Stojanović tvrdi da bi se samo primenom tog pronalaska na hidrocentrali kapacitet proizvodnje povećao za 20 do 30 odsto, što, kako kaže, znači da uz minimalna ulaganja mogu da se zadovolje sve potrebe naše zemlje za električnom energijom.
Profesor predočava da je već pokušao sa niškom Elektrodistribucijom i fabrikom aluminijuma „Nisal“ da na hidrocentrali „Sićevo“ dograde univerzalni rotor. Međutim, nisu dobili potrebne dozvole, a u „Jugoistoku“ kažu da ovaj izum nije primenjen jer nisu mogli da pronađu investitora.
[adsenseyu1]
Stojanovićev patent je u međuvremenu zainteresovao Amerikance, tako da se može desiti da najpre bude ugrađen u američke vetrogeneratore. A kada bi njegov „točak“ za dobijanje energije i praktično zaživeo, za upotrebu ne bi bilo potrebno da se grade nove brane na rekama i potapaju ogromne površine.
Sistem rada je sličan vodeničnom, rotori se serijski postave u vodu, koju „guraju“ prema generatorima. Niški pronalazač je na svom prototipu izveo i eksperiment i dokazao da rotor sa samopodešavajućim lopaticama može da izdrži i uraganske vetrove od 150 kilometara na čas.
– Kod klasičnih elisa u vetroelektranama udarna sila „ide“ na stub, a samo pet odsto se koristi za rotaciju – kaže Stojanović. – Konstrukcije ugradnog krila mog izuma mogu da budu ogromnih dimenzija, i do sto puta sto metara, pod uglom od 80 stepeni.
Stojanović ukazuje da ovaj izum može da se primeni i na hidrocentralama na morskim strujama, što do sada nikada nije rađeno. Objašnjava i da njegov rotor ima niz boljih osobina za korišćenje energije vetra, jer omogućava samostalno usmeravanje za maksimalni prijem.
[adsenseyu1]
Dobija se i veća „sila rotacije“, manje je opterećenje na stub vetroelektrane, a sigurniji je od elise, jeftiniji i prostije izrade.
Njegov rotor, kako tvrdi, može da se iskoristi i za jedrilice, koje bi se lako kretale u svim pravcima, bez obzira na smer vetra.
– Energija vetra pomoću ovog rotora mogla bi da se iskoristi u okolini Vršca i na teritoriji Beograda, gde postoji veliki broj vetrovitih dana u toku godine – predočava Stojanović.
Za upotrebu rotora za vetroelektrane potrebna je brzina vetra na nivou čovekovog hoda, što je daleko manje od uslova za klasične elise.
Stojanović objašnjava da je suština rotora da se lopatice same podešavaju kada će da primaju energiju, a kada ne. To omogućava inovacija kojom su lopatice postavljene na pomoćnim osovinama, a posebnim okvirima fiksirane na glavnu osovinu. Time se postiže i te kako veća efikasnost od klasičnog rotora, a lopatice mogu da se naprave od aluminijuma ili platna.
Miša Ristović (Novosti.rs)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
