Zapadne zemlje, prema pisanju Financial Timesa, razmatraju model koji podseća na korejsko rešenje – stvaranje najmanje tri linije odbrane na ukrajinskoj teritoriji.
Ideja uključuje i formiranje demilitarizovane zone, kojom bi upravljale neutralne međunarodne snage, ukoliko bi takav dogovor postigli Kijev i Moskva.
U javnosti se već govori da bi taj prostor bio nešto poput tampon zone između dve strane, sa misijom treće zemlje da održava nadzor.
O ovome se razgovaralo i na sastanku u Beloj kući 18. avgusta, gde je američki predsednik Donald Tramp ugostio Vladimira Zelenskog i lidere država članica EU.
Samo dan kasnije, italijanska „Stampa“ prenela je da su učesnici razgovora detaljno analizirali opciju po kojoj bi Ukrajina imala liniju razdvajanja nalik korejskoj, čime bi se smanjila direktna tenzija na frontu.
U praksi, prema rečima neimenovanih zvaničnika, to bi značilo da bi NATO nastavio da obučava i oprema ukrajinske snage za odbranu granice, dok bi evropske snage bile smeštene dublje unutar zemlje – kao neka vrsta treće linije odbrane.
Ali dok Zapad traži okvir za stabilizaciju, iz Moskve stiže sasvim drugačiji signal. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije jasno poručuje da je svaki scenario prisustva NATO snaga u Ukrajini neprihvatljiv i da bi mogao da dovede do ozbiljne eskalacije.
Još ranije su iz Moskve upozoravali da izjave britanskih i drugih evropskih zvaničnika o slanju vojnog kontingenta zapravo samo podstiču nastavak neprijateljstava.
U isto vreme, Sergej Lavrov podseća na nešto što se često prećutkuje – nijedan od evropskih lidera, kaže on, nije pomenuo pitanje bezbednosti same Rusije.
Prema njegovim rečima, neprihvatljivo je voditi razgovore o garancijama za Ukrajinu a potpuno isključiti Moskvu iz tog procesa.
Takav stav otvara dodatnu dilemu: može li se postići dugoročni sporazum ukoliko se jedna od ključnih strana drži van stola? Upravo tu leži najveće pitanje koje i dalje visi u vazduhu.
Webtribune.rs
