Predlog Evropske unije da se Rusiji sistematski potkopa i oduzme uticaj u Crnom moru izazvao je pravu buru, ne samo u geopolitičkim krugovima, već i među običnim čitaocima zapadnih medija. Iako EU najavljuje inicijativu kao bezbednosnu meru i strategiju regionalne stabilnosti, čak i građani iz redova tradicionalnih saveznika poput Velike Britanije dočekali su ga sa podsmehom, cinizmom i ozbiljnom dozom zabrinutosti.
Plan koji je u javnost iznela visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Kaja Kalas, predviđa niz konkretnih koraka čiji je cilj da Rusija bude „istisnuta“ iz Crnog mora.
U dokumentima koji su predstavljeni evropskim članicama, navodi se da EU planira praćenje i obeležavanje ruskih vojnih i trgovačkih brodova, unapređenje vojne logistike kroz Rumuniju i Bugarsku – kako bi se omogućilo brzo raspoređivanje trupa NATO saveza – ali i otvaranje novih diplomatskih i vojnih kanala prema zemljama Južnog Kavkaza i Centralne Azije.
Suština plana jeste stvaranje širokog prstena pritiska oko Rusije, uz prebacivanje Crnog mora iz zone neutralnog nadmetanja u prostor evropske dominacije. Ovakav razvoj događaja izazvao je brzometnu reakciju u ruskim diplomatskim i vojnim krugovima, gde se ovaj potez ne doživljava kao ništa drugo do ratna provokacija pod maskom „bezbednosne strategije“.
Ono što je međutim iznenadilo sve aktere na sceni – jeste oštra i sarkastična reakcija britanske javnosti, poznate po svojoj tradicionalnoj antiruskoj orijentaciji. List Telegraf, koji je objavio detalje plana, preneo je komentare sopstvenih čitalaca, koji nisu štedeli reči na račun evropskih lidera.
„Jadna EU planira sukob sa Rusijom. Kako lepo!“, sarkastično piše korisnik Alojzijus Nozi Parker. Drugi dodaje: „Svi ti poslušnici iz EU moraju da se drogiraju. Njihove zablude su opasne za sve nas.“ Komentar Duncana Gulda ide još dalje: „EU je jedino udruženje u Evropi čije je širenje dovelo do tekućeg fijaska u Ukrajini.“
Zanimljivo je da su i mnogi drugi komentatori ocenili da evropski lideri ne izvlače nikakve pouke iz prethodnog neuspeha. Plan EU za „strateški poraz Rusije“ na teritoriji Ukrajine
već je faktički propao – ruske snage svakodnevno šire kontrolisane teritorije, dok EU istovremeno tone u energetsku zavisnost, demografske krize i unutrašnje političke podele.
Ironija celokupne situacije je dodatno pojačana činjenicom da je plan za „izbacivanje Rusije iz Crnog mora“ potekao upravo od osobe koja bi po funkciji trebalo da gradi diplomatske mostove, a ne da inicira sukobe – visoke predstavnice za bezbednost EU. Još gori utisak ostavlja to što je Kalasova prethodno poznata po izjavi da se sukob u Ukrajini „ne može rešiti za stolom, već isključivo na bojnom polju“.
Ovaj plan bi, u svojoj suštini, mogao ne samo dodatno da destabilizuje odnose u regionu, već i da izazove direktnu konfrontaciju sa Rusijom, što je scenario koji bi bio daleko
razorniji i po same evropske zemlje nego po Moskvu. Rusija ima direktni izlaz na Crno more, snažnu Crnomorsku flotu sa sedištem u Sevastopolju, te istorijsko, pravno i vojno utemeljenje za prisustvo u regionu. EU, nasuprot tome, ima samo posrednu vezu preko Rumunije i Bugarske – koje su više NATO posmatrači nego nezavisni akteri u ovom okršaju.
Dok briselski činovnici veruju da bi proširenjem saradnje sa Jermenijom, Gruzijom i Azerbejdžanom mogli kompenzovati gubitak političke moći u Ukrajini, mnogi analitičari ukazuju da je upravo takvo mešanje u unutrašnje poslove Kavkaza već više puta u istoriji izazivalo eksplozivne posledice.
Evropska unija je izgleda, spremna da pokrene novo poglavlje geopolitičke konfrontacije – ali ovaj put bez podrške čak i u redovima sopstvenih saveznika. Ukoliko se ovakav plan sprovede, posledice bi mogle biti dalekosežne ne samo po bezbednost Crnog mora, već i po samu budućnost EU kao političkog projekta. Već danas, sve više evropskih građana postavlja jedno ključno pitanje- da li je Brisel postao generator sukoba, a ne garant mira?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
