Novak Đoković je još jednom pokazao zbog čega je najbolji svetski teniser.
Univerzalnost igre, sposobnost da se izvuče iz svake situacije, sve to je došlo do izražaja u finalu Vimbldona protiv Matea Beretinija kog je pobedio sa 6:7 (4), 6:4, 6:4, 6:3.
Novak je za srpske medije još jednom govorio o sposobnosti da u svojoj glavi sve drži pod kontrolom i da uvek ima rešenje u svakoj situaciji.
„Mašta čini svašta, ja se često oslanjam na maštu i na umno oslikavanje onog što želim da postignem. U tome je izuzetno velika moć, naravno, ne uspeva čovek da ostvari sve što poželi, ali ako se posveti dovoljno pažnje, vremena i energije tom mentalnom, psihološkom i emotivnom radu koliko i fizičkom, onda počinješ da vidiš rezultate svega toga na terenu. Kao individualni sportista ja sam prepušten sam sebi na terenu, imam potpunu odgovornost za sve što mi se desi i pozitivno i negativno, što je za to životno iskustvo i karakterni razvoj izuzetno velika prednost“, rekao je Đoković.
„Naravno, ponekad poželiš da imaš saigrača, da te neko zameni, ali suštinski, ta lepota pojedinačnog sporta je da svaki put kada izađeš na meč možeš da upoznaš sebe na nekim dubljim nivoima i da napreduješ. Naravno, svako ima neki svoj pristup, svoju perspektivu, ugao gledanja, za mene je to izuzetno bitno. Ja sam govorio da je jedan od najvećih razloga što nastavljam da se bavim tenisom upravo to što je meni tenis, osim što je borilište sa protivnikom i publikom, ujedno i veliko borilište unutar mene, jer tu izlaze neke potisnute emocije, ljutnje, bes, strahovi, sve ono što je u drugom planu kad nema tenisa za mene, pa se negde istakne gde ne bih želeo. A na terenu imam iznova prilike da to adresiram na pravi način i upotrebim kako bih napredovao kao čovek i kao teniser“, dodao je naš teniser.
Da mu je neko ranije rekao da će u finalu biti 48 puta na mreži i igrati voleje, možda ranije ne bi poverovao.
Međutim, Novak stalno radi na svojoj igri i ima strašnu paletu oružja koja može da koristi po potrebi.
„Na travi je to element igre koji je izuzetno bitan pošto loptica nisko odskače, najbrža je podloga, i onda ako si komforan da izađeš na mrežu i odigraš volej, to je velika prednost. Kad znaš da to imaš uvek u svom Arsenalu, ako stvari krenu pomalo naopako sa osnovne linije, ako nemaš strah da izađeš, tako da je i to bio deo taktike i protiv Šapovalova, ali i Beretinija. Pogotovo sa bekhend strane znam da Beretini nema sjajan pasing šot, tako da sam tu stranu napadao dosta, kad god sam imao priliku. Forhend mu je dosta bolji udarac i naravno servis kao najveće oružje. Radio sam na tome, ali to nije nešto što primenjujem stalno“, kaže Novak.
„Zavisi od protivnika, podloge, situacije, mada se trudim da insistiram samom sebi, ali i trenerima da idem na mrežu, zato što to dosta rasterećuje, oslobađa. Kad si na osnovnoj liniji, onda si nekad pasivan, povučeš se, protivnik to oseti, pa počne da te napada.
Ako odradiš par puta servis-volej i izađeš na mrežu, ti pošalješ i poruku iako nisi možda procentualno uspešan kako bi voleo, ali šalješ signal protivniku da možeš i to da igraš. U današnjem tenisu to je bitna stavka, video sam danas statistiku da se ubedljivo najmanje igra na mreži na travi, u poređenju sa tenisom od pre samo 30 godina. Dosta se toga promenilo, usporila se trava što je omogućilo igračima poput mene da bolje reterniraju. Ipak, dobro je imati tu varijaciju u igri“, dodaje naš teniser.
Prestigao je Bjerna Borga po broju titula u Londonu, sada zaostaje samo jednu za idolom iz dečačkih dana, Pitom Samprasom.
„Kao klinac sam sanjao sa osvojim Vimbldon, nisam sanjao da osvojim sedam, samo jedan i taj san se ostvario u 2011 godini. Uspeo sam da se popnem na prvo mesto rang liste i da imam nezaboravan doček u Srbiji. To je verovatno bio vrhunac moje karijere u vidu mojih rezultata i ostvarenja snova i onog što sam doživeo kad su me dočekali. Naravno da kako ostvarujem vrhunske rezultate i ostvarujem neke ciljeve koji su postavljeni, okrećem novi list i sebi postavljam neke nove ambicije, prosto jer je to neophodno. Moraš da imaš neke dugoročne i kratkoročne ciljeve koj će da te pokrenu, motivišu. Ja volim tenis, obožavam tenis, volim da ga igram, ali za takmičarski tenis na vrhunskom nivou su ti potrebni ciljevi da bi te prosto usmerili na pravi način. Sve to radiš da biste tvoj tim i ti imali jasnu sliku šta želite da ostvarite“, poručio je šampion Vimbldona.
Prvi put je u poziciji da ima tri slema u godini u nizu. Sa tim će stići u avgustu na US Open.
„Što se tiče potencijalnog istorijskog uspeha u Njujorku, sa titulom da se zaokruže sva četiri grend slema, naravno da je to veliki cilj. Posle Rolan Garosa sam znao da imam šansu, da ako uspem ovde da se dokopam trofeja, da i na US Openu gde stvarno igram odličan tenis, istorijski gledano, mogu da uradim nešto. Osim 2019. i prošle godine kada sam izgubio u četvrtom kolu zbog one nezgode sa linijskim sudijom. Uslovi mislim da mi odgovaraju, volim da igram u Njujorku, dobra je energija tamo. Hvala Bogu, biće slobodno, pun kapacitet stadiona, nećemo morati da budemo u mehuru. Smučio mi se više život u tim mehurima“, priznao je na kraju Novak Đoković.
(b92)
