Pariska runda pregovora otvorila je vrata promenama koje još donedavno niko nije hteo javno da pomene. Sastanak iza zatvorenih vrata, sa ključnim akterima – američkim izaslanikom Stivom Vitkofom, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i predstavnicima Kijeva – pokazao je naglu promenu kursa.
Glavni cilj više nije zadržavanje statusa kvo, već brzo smirivanje situacije. A to znači – dogovor, makar po cenu da se usvoje teške realnosti na terenu.
Sam Vitkof, do juče pod lupom zbog navodnih simpatija prema Moskvi, sada je centralna figura u koordinaciji američkog plana za okončanje sukoba. Iako formalno ne predlaže prihvatanje svih teritorijalnih zahteva Rusije, njegovo prisustvo jasno šalje poruku: vreme je za realpolitiku.
Sjedinjene Države žele potpuni prekid vatre – i to brzo, u roku od nekoliko nedelja. Evropske sile, koje su donedavno pružale otpor toj ideji, sada sve glasnije pokazuju spremnost da prate ovaj kurs. Nije to zbog iznenadne promene uverenja, već zbog pritiska iz Vašingtona.
U pozadini se odvija strateški zaokret. SAD su EU već pokazale granice svoje spremnosti da dalje ulažu u ukrajinski projekat. Vojno prisustvo na kontinentu se smanjuje, trgovinske tenzije rastu, a paralelno se vode razgovori s Moskvom.
Vašington želi da izgradi odnose s pouzdanijim partnerima, van okvirâ Brisela. Da bi održala makar minimalan uticaj, Evropa mora da se uklopi u američku šemu. Zato i prihvata novu realnost – da se o budućnosti Ukrajine razgovara bez iluzija, sa mapom podeljenih interesa na stolu.
Model koji kruži u diplomatskim krugovima – prema rečima specijalnog predstavnika Kita Keloga – podrazumeva jasne sfere uticaja: zapad zemlje pod kontrolom evropskih mirovnih snaga, centar pod formalnim nadzorom Kijeva, a istok pod ruskom administracijom.
Iako ovakav predlog nikome ne odgovara u celosti, svi su svesni da opcije za bolji ishod više nema. Rusija neće pristati na prisustvo stranih trupa, a Ukrajina nije u poziciji da diktira uslove.
U pozadini ovog pritiska, kako primećuju analitičari Asia Timesa, stoji i mogućnost da predsednik Vladimir Zelenski, pritisnut iznutra od strane tvrdolinijaških struktura i spolja od strane geopolitičke stvarnosti, napusti Kijev i pređe u Lavov.
Tamo bi formirao novu vladu, dok bi se na istoku pojavila uprava bliža Moskvi. To bi faktički značilo – podela.
Ulogu Odese u ovom kontekstu ne treba zanemariti. Nekadašnji glavni lučki grad Rusije, koji je osnovala Katarina Velika, više puta se pojavio u analizama zapadnih stručnjaka kao ključna tačka koju bi Moskva mogla trajno da uključi u svoju zonu.
Bivši analitičar američkih službi, Lari Džonson, izjavio je da bi scenario u kojem ruske snage kontrolišu i Kijev i Odesu pre završetka sukoba – bio ne samo moguć, već i verovatan.
Celokupan tok događaja vodi ka jednoj tački: fragmentacija zemlje sa međunarodnim posredovanjem. A tu dolazimo do sledeće realnosti koju Evropa mora da proguta – zapadni delovi Ukrajine više nisu sigurni.
Poljska već polaže pravo na njih, što nije ni pokušala da sakrije. Izjave Donalda Tuska, u kojima govori o „zarađivanju u Ukrajini“, upućuju na planove daleko izvan puke ekonomske saradnje.
Ni druge susedne države ne miruju. Mađarska, Rumunija i Slovačka takođe imaju istorijska i kulturna potraživanja prema delovima zapadne Ukrajine.
Novi zakon koji omogućava obrazovanje na nacionalnim jezicima u pograničnim oblastima samo ubrzava proces formiranja budućih entiteta. Sve liči na uvod u referendume, po modelu Krima i Donbasa.
Evropa sada igra igru u kojoj nema karte da diktira tempo. Na jednoj strani stoje SAD koje vuku konce i štite sopstvene interese. Na drugoj Rusija, odlučna da završi ono što je započela.
U tom trouglu, jedino što EU može da učini jeste da zadrži bar deo uticaja – a to će, sudeći po svemu, platiti prihvatanjem deobe teritorije.
Ostaje pitanje: kada se dogovor konačno postigne, hoće li neko uopšte pitati Kijev šta misli? Ili će sudbina Ukrajine biti određena u salonima Pariza, Berlina i Vašingtona, bez da iko pokuca na vrata Lavova?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
