Sporazum o strateškom partnerstvu između Rusije i Severne Koreje, koji je ruski predsednik Vladimir Putin podneo Državnoj dumi na ratifikaciju 14. oktobra 2024. godine, predstavlja značajan korak u produbljivanju odnosa između dve zemlje, posebno u svetlu tekućih geopolitičkih tenzija i konflikata.
Ovaj sporazum, koji uključuje odredbe o vojnoj podršci, može imati dalekosežne posledice za stabilnost u regionu i međunarodnu politiku.
Ključne odredbe sporazuma
Jedna od najznačajnijih tačaka ovog sporazuma je član 4, koji predviđa da će, u slučaju da bilo koja od dve zemlje – Rusija ili Severna Koreja – bude napadnuta i uđe u ratno stanje, druga strana pružiti vojnu i drugu pomoć koristeći sva raspoloživa sredstva.
Ova klauzula se oslanja na član 51 Povelje Ujedinjenih nacija, koji daje pravo na samoodbranu u slučaju napada, i u potpunosti je usklađena sa zakonima obe zemlje.
To znači da bi, u slučaju konflikta u kojem bi Severna Koreja bila direktno napadnuta, Rusija bila obavezna da interveniše, i obrnuto. Ovaj sporazum predstavlja jasnu deklaraciju namere dve strane da se podrže vojno i politički u slučaju bilo kakvih pretnji.
Ovaj sporazum je potpisan 19. juna 2024. godine tokom posete Vladimira Putina Severnoj Koreji, a njegov sadržaj je kasnije obelodanila severnokorejska Centralna telegrafska agencija.
Tekst sporazuma odražava snažan savez između ove dve zemlje, a neki analitičari primećuju sličnost sa odredbama Ugovora o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći između Sovjetskog Saveza i Severne Koreje iz 1961. godine.
S obzirom na istorijsku bliskost Moskve i Pjongjanga, ovaj sporazum dolazi u vreme kada su obe zemlje pod međunarodnim sankcijama i suočavaju se sa značajnim geopolitičkim izazovima.
Vojna saradnja i isporuka oružja
Iako ruska strana nije direktno potvrdila obim vojno-tehničke saradnje, brojni zapadni izvori navode da Severna Koreja već isporučuje milione artiljerijskih granata Rusiji, posebno za upotrebu u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini.
Ova isporuka oružja ne samo da osigurava kontinuitet vojne kampanje Moskve, već i ukazuje na spremnost Severne Koreje da pruži podršku svom strateškom partneru u borbi protiv Ukrajine i njenih zapadnih saveznika.
Prema nekim izvorima, severnokorejski vojni inženjeri i drugo tehničko osoblje su već raspoređeni u Rusiji, gde pomažu u modernizaciji opreme i obuci ruske vojske.
Ova saradnja bi mogla dodatno ojačati ruske vojne kapacitete, s obzirom na specifična znanja koja severnokorejski vojni stručnjaci poseduju, posebno u oblasti artiljerijskih i raketnih sistema.
Optužbe o prisustvu severnokorejskih vojnika u Ukrajini
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je 14. oktobra 2024. godine optužio Severnu Koreju ne samo za slanje oružja, već i za aktivno učešće severnokorejskih građana u sukobima na strani Rusije.
Prema njegovim navodima, Severna Koreja je poslala borce da se pridruže ruskim trupama na frontu u Ukrajini, što dodatno komplikuje već složenu vojnu situaciju u toj zemlji.
Ove tvrdnje su podržane izveštajima iz različitih izvora, uključujući Kijev post, koji je preneo informacije da je u raketnom udaru 3. oktobra 2024. godine na ruske pozicije u blizini Donjecka poginulo više od 20 vojnika, među kojima je bilo i šest severnokorejskih oficira.
Prema ovim izveštajima, severnokorejski oficiri su boravili na frontu radi konsultacija sa ruskim kolegama, a njihovo prisustvo na okupiranim teritorijama Ukrajine može biti dokaz dublje vojne saradnje između Pjongjanga i Moskve.
Prošle godine, ukrajinska Glavna obaveštajna uprava (GUR) izvestila je o dolasku ograničenog broja severnokorejskih vojnika na privremeno okupirane teritorije Ukrajine.
Njihovo prisustvo, kako se navodi, uključivalo je inženjerske trupe koje su imale zadatak da podrže ruske operacije. Ovaj kontingent vojnika je pokazatelj da se vojna saradnja između Severne Koreje i Rusije ne ograničava samo na isporuku oružja, već uključuje i prisustvo ljudstva na terenu.
Civilni radnici iz Severne Koreje na okupiranim teritorijama
Pored vojne saradnje, sporazum između Rusije i Severne Koreje može imati i ekonomske implikacije. Centar za nacionalni otpor (CNR) izvestio je u septembru 2023. godine da Rusija planira da dovede severnokorejske radnike na okupirane teritorije Donjecka i Luganska kako bi radili na građevinskim projektima.
Prema ovim izveštajima, Severna Koreja je pozvana da obezbedi radnu snagu koja će pomoći u obnovi infrastrukture na ovim teritorijama, što je ključni zadatak za stabilizaciju regije.
Rat koji Kremlj vodi u Ukrajini izazvao je ozbiljan manjak radne snage širom Rusije i na okupiranim teritorijama. U ovom kontekstu, severnokorejski radnici bi mogli igrati ključnu ulogu u nadoknadi gubitaka, omogućavajući Rusiji da se fokusira na vojne operacije, dok se civilna infrastruktura obnavlja uz pomoć radnika iz Pjongjanga.
Međunarodne reakcije
Ovaj sporazum i najnoviji razvoj događaja izazvali su oštre reakcije sa Zapada. SAD i njihovi saveznici smatraju da bi ovo partnerstvo moglo destabilizovati ceo region, jer bi Severna Koreja, zemlja pod dugogodišnjim sankcijama, mogla iskoristiti ovaj sporazum za ojačavanje svoje pozicije na međunarodnoj sceni.
Takođe, dodatna vojna pomoć Rusiji u trenutku kada traju intenzivne borbe u Ukrajini mogla bi prolongirati sukob i otežati pronalaženje diplomatskog rešenja.
Uključivanje vojnih i civilnih aspekata u ovaj sporazum dodatno komplikuje već ionako napetu međunarodnu situaciju, posebno kada je reč o ratu u Ukrajini i širem sukobu između Rusije i Zapada.
Da li je ovo vojni pakt?
Sveobuhvatni sporazum o strateškom partnerstvu između Rusije i Severne Koreje otvara nove perspektive u odnosima između ovih dveju zemalja, posebno u kontekstu vojno-tehničke saradnje i potencijalnog raspoređivanja severnokorejskih trupa na strani Rusije.
Dok se svet suočava sa sve većim geopolitičkim izazovima, ovaj savez mogao bi imati dalekosežne posledice, kako na regionalni mir, tako i na globalne odnose.
Sporazum između Rusije i Severne Koreje mogao bi se u određenoj meri smatrati vojnim paktom, s obzirom na ključnu odredbu u članu 4 koja predviđa vojnu i drugu pomoć u slučaju da jedna od zemalja bude napadnuta.
Ova klauzula, koja podrazumeva upotrebu svih raspoloživih sredstava, uključujući vojnu silu, u skladu je sa principom kolektivne odbrane sličnim vojnim savezima, poput NATO-a.
Iako je formalno sporazum o strateškom partnerstvu, jer se odnosi i na širu saradnju, vojni aspekt je značajan. Odredba koja obavezuje obe zemlje da priskoče jedna drugoj u pomoć u slučaju napada jasno definiše potencijalni vojni savez, koji podseća na tradicionalne vojne pakte između država.
Takođe, istorijska sličnost sa Ugovorom o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći između Sovjetskog Saveza i Severne Koreje iz 1961. godine pojačava ovaj utisak.
Sam sporazum, uz postojeće navode o vojnoj saradnji i isporukama oružja, kao i prisustvo severnokorejskih vojnih inženjera i radnika, samo dodatno potvrđuje vojni karakter ove saradnje. U ovom smislu, iako se formalno ne naziva vojnim paktom, sporazum ima ključne elemente vojnog saveza.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
