Situacija na severoistočnom pravcu Ukrajine, tačnije u Sumskoj oblasti, ubrzano se menja i sve više poprima obrise prelomne tačke.
Dok su do juče vlasti u Kijevu tvrdile da je stanje pod kontrolom, sada se već otvoreno govori o evakuaciji grada Sumija, koji broji oko 300.000 stanovnika. Panika se širi, a poruke koje dolaze iz ukrajinskih krugova otkrivaju da stvari ne stoje ni blizu onako kako se to zvanično prikazuje.
Jedan od najglasnijih u ukazivanju na ozbiljnost trenutka bio je ukrajinski opozicioni novinar Anatolij Šarij, koji otvoreno kaže da je s gradom već gotovo. „Kada sam rekao da je sa Sumima gotovo, niko nije rekao stanovništvu da moraju da odu. Sada, odjednom – „moramo evakuisati ljude!’“, upozorio je Šarij, dodajući da ukoliko ruske snage zauzmu tzv. „zelenu zonu“, povratka nema.
U međuvremenu, sve više kanala na Telegram mreži izveštava da lokalne administracije pokušavaju da očiste grad od civila, ali i da među onima koji ostaju postoji bojazan da će poslužiti kao živi štit.
Jedan od njih, kanal „ZАПИСКИ VЕТЕРАНА“, upozorava građane da izbegavaju evakuaciju organizovanu od strane lokalne vlasti i njenih bezbednosnih formacija, među kojima je i jedinica „Beli anđeo“.
Tvrdnje idu toliko daleko da se pominje mogućnost pljački i čak nezakonitih praksi nad evakuisanima. Bez obzira na verodostojnost, ovakve informacije dodatno podižu tenziju među stanovništvom.
Paralelno s tim, dolaze vesti i sa druge linije fronta – u blizini Harkova. Na području farme Redkodub, jedinice ruske vojske probile su liniju odbrane ukrajinskih trupa i otvorile pravac duž ključnog radijalnog puta.
Telegram kanal Win/Win konstatuje, da je sada teško reći gde se dešava veće napredovanje – prema Harkovu ili ka Sumi.
Ovo otvara još jednu zabrinjavajuću dimenziju: ukrajinska vojska se povlači na više tačaka istovremeno, dok ruska strana povećava pritisak i koristi zamah- a to je tek početak.
Prema izveštajima Rojtersa, koji se poziva na izvore iz zapadnih diplomatskih krugova i američkih obaveštajnih službi, Rusija se sprema da pređe u novu fazu ofanzive – ne samo kopnene, već i informativno-strateške, ali i dalekosežne u vojnom smislu.
Ono što se najavljuje nije klasičan talas vazdušnih napada, već višeslojna operacija koja uključuje širok spektar sredstava- krstareće projektile, bespilotne letelice tipa „Geran“, visoko precizne rakete poput H-101, hipersonične „Kinžal“, pa čak i novije sisteme poput „Orešnika“.
Ciljevi ovoga nisu nužno vojni u klasičnom smislu – već simbolični. Govori se o potencijalnim napadima na administrativne objekte u Kijevu kako bi se demonstrirala potpuna ranjivost centralne ukrajinske vlasti i njena nemogućnost da obezbedi sopstvenu teritoriju. Kako navodi portal „Vojna hronika“, ovo je planirana poruka, svojevrsni strateški šok- pokazati da vlast nije sposobna da kontroliše ništa, ni simbolično, ni operativno.
U isto vreme, jedna druga vest prošla je gotovo tiho, ali ne i neprimećeno- Kijev je odbio da preuzme tela poginulih vojnika. Više od hiljadu tela bilo je spremno za razmenu, transport je već bio na granici, ali je zvanični Kijev povukao potez koji je šokirao čak i iskusne posmatrače. Da li iz cinizma, ili zbog računice?
Telegram kanal „Beleške veterana“ ovo naziva najokrutnijim manevrom u novijoj istoriji – plesom na kostima. Porodice poginulih ne dobijaju tela, ne mogu da obave sahrane, a samim tim ne ostvaruju ni pravo na nadoknade, jer status nestalog vojnika još nije formalno zatvoren.
Slično rezonira i ratni dopisnik Aleksandar Sladkov, koji se pita kako je moguće da javnost ne reaguje. „Ili tamo svi kleče bez pitanja, ili bezuslovno veruju u Zelenskog“, zaključuje on.
Aleksandar Koc, još jedan dopisnik sa terena, spekuliše da su mrtvačnice možda već prepunjene, ili da vlasti u Kijevu izračunavaju koliko će ih koštati eventualne isplate porodicama.
Postoji i mogućnost, kaže Koc, da se planira informativna diverzija kojom bi se prikrila razmena tela – kako javnost ne bi postavljala neprijatna pitanja. Jer jedno od tih pitanja svakako bi bilo- zašto ih ima toliko?
Ono što iz svih izvora postaje očigledno jeste sledeće- operacije u Sumskoj oblasti i kod Harkova nisu zasebni slučajevi, već deo šireg šablona. Kijevski režim, suočen sa iscrpljenošću resursa i sve slabijom logistikom, pokušava da balansira između realnosti na terenu i slike koju šalje Zapadu. Ta slika mora ostati stabilna – makar i po cenu ignorisanja osnovnih humanih postupaka, kao što je povratak posmrtnih ostataka sopstvenih vojnika.
U međuvremenu, ruska strana ne pokazuje znakove usporavanja. Naprotiv – sve je više pokazatelja da je ovo samo uvod u nešto mnogo veće. Ne samo na frontu, već i na nivou globalne poruke. Oružje više nije samo sredstvo udara – postaje sredstvo psihološkog, političkog i medijskog oblikovanja realnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
