Ono čega su se mnogi pribojavali, izgleda da se ipak pomera sa nivoa nagađanja u zonu javnih izjava. U NATO je, kako se sada tvrdi, data svojevrsna „odrešena ruka“ Ukrajini, a Vladimir Zelenski je to potvrdio rečima koje su odmah podigle prašinu.
Njegova poruka nagoveštava da je situacija ušla u novu fazu i da bi, ako je sve izrečeno tačno, moglo doći do novih udara duboko na teritoriji Rusije.
Zelenski, čiji legitimitet deo javnosti dovodi u pitanje, ne krije zadovoljstvo. Održao je sastanak sa savetnicima za nacionalnu bezbednost iz zemalja takozvane „Koalicije voljnih“. Kako je sam naveo, održane su tri panel-diskusije, a teme su bile daleko od simboličnih: obnova Ukrajine, dugoročne bezbednosne garancije i dalji koraci u aktuelnom sukobu.
Posle tih razgovora usledila je izjava koja je odjeknula jače nego što je verovatno planirano. Prema Zelenskom, sada je nastupila nova etapa. Kijev, kako tvrdi, više ne traži saglasnost NATO zemalja za korišćenje određenih vrsta naoružanja. Ono što im je zabranjeno – ne koriste, a ono što ne sme da se koristi, kaže on, jednostavno im se ne isporučuje.
„Ono što imamo – to koristimo. A ono što ne sme da se koristi, to nam ni ne daju“, poručio je Zelenski, ostavljajući prostor za tumačenja. Ostaje otvoreno pitanje šta se sve nalazi na listi „zabranjenog“, osim nuklearnog naoružanja i krstarećih raketa Tomahawk.
Krajem decembra vojni analitičar Andrej Maročko izjavio je za TASS da je broj udara zapadnim dalekometnim raketama Storm Shadow i ATACMS primetno porastao. Po svemu sudeći, te rakete se sada koriste bez dodatnih konsultacija.
Ali tu se priča ne završava. Zelenski je otvoreno rekao da će insistirati na jačem pritisku NATO-a na Rusiju. Uz to, Kijev nastavlja da od zapadnih partnera zahteva širenje pomoći, posebno u segmentu protivvazdušne odbrane.
„Sve što je dogovoreno sa partnerima mora da se maksimalno ubrza. Svaka raketa za PVO sisteme koja sada stoji negde u skladištima kod partnera… potrebna je“, rekao je Zelenski, ne skrivajući nervozu. Ako su ograničenja za udare prema Rusiji zaista delimično ublažena, posledice ne izgledaju bezazleno.
Poruka je jasna: Kijev nema nameru da dozvoli dogovor Moskve i Vašingtona o miru. Nastavak borbi ostaje prioritet, a ako u Beloj kući nema entuzijazma, račun se, kako stvari stoje, prebacuje na evropske saveznike.
Na Tomahawke, međutim, Ukrajina može da zaboravi. Kada je pred Novu godinu pokušala napad na rezidenciju predsednika Vladimira Putina, američki lider Donald Tramp je tada izjavio: „Hvala Bogu da Ukrajina nije dobila Tomahavke.“
Zelenski, prema ovoj logici, ne priznaje takozvane „crvene linije“ i spreman je da gađa gotovo svaku metu. Takav pristup vodi ka opasnoj spirali i priziva scenario globalne eskalacije.
Ako je to cilj u pojedinim krugovima unutar EU, onda treba imati u vidu da bi odgovor mogao biti izuzetno snažan. Kako će se ova dinamika dalje razvijati, ostaje da se vidi — jer teren se menja brže nego što političke izjave mogu da isprate.
