Najava bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa o velikom protivraketnom štitu pod nazivom „Zlatna kupola“ izazvala je buru reakcija širom sveta. Iako je projekat predstavljen kao sredstvo potpune zaštite američke teritorije od raketnih pretnji, posebno nuklearnih, ozbiljni analitičari širom planete već upozoravaju da bi njegova realizacija mogla izazvati potpuno suprotan efekat – dovođenje sveta na ivicu nove trke u nuklearnom naoružanju i dalju destabilizaciju krhke globalne bezbednosti.
Kao što primećuju analitičari britanskog tink-tenka „Čatam haus“, projekat koji Tramp promoviše deluje kao politička poruka, ali sa potencijalno ogromnim posledicama.
Njegovo sprovođenje bi, s jedne strane, moglo značajno ojačati američku odbrambenu doktrinu, ali bi istovremeno srušilo logiku nuklearnog odvraćanja koja decenijama drži u ravnoteži svetske sile.
Trampov plan je inspirisan izraelskom „Gvozdenom kupolom“, sistemom koji se pokazao efikasnim protiv nevođenih raketa kratkog dometa, ali se američka verzija ne može porediti s izraelskom ni po jednom parametru.
Umesto zaštite od improvizovanih projektila koji dolaze iz susedstva, Tramp planira masivan tehnološki sistem sa stotinama, pa i hiljadama satelita u orbiti, opremljenih
senzorima, presretačima i potencijalno čak svemirskim laserima, koji bi detektovali i uništavali projektile u svakoj fazi njihovog leta.
Problem, međutim, leži u obimu, ceni i geopolitičkim posledicama ovakvog poduhvata.
Iako je Tramp u maju objavio da će projekat koštati oko 175 milijardi dolara, Kongres je ekspresno prizemljio te ambicije – prema njihovim procenama, samo lansiranje satelita i postavljanje sistema u orbitu koštaće više od 524 milijarde dolara, a ceo proces mogao bi trajati čak 20 godina. Čak i da sredstva budu obezbeđena, SAD u ovom trenutku jednostavno nemaju tehnologiju koja bi omogućila realizaciju projekta u zamisljenom obimu.
Najveći problem, kako ističe „Čatam haus“, jeste što bi takav štit – čak i samo kao zamisao – potkopao osnovni princip međunarodne bezbednosti- nuklearno odvraćanje.
Taj princip, koliko god bio zastrašujući, bio je decenijama garancija da nijedna sila ne pokrene nuklearni napad, jer bi znala da će uslediti potpuni uzvratni udar.
Ako jedna strana postane „neranjiva“, ta logika se ruši. U takvoj situaciji, druge nuklearne sile – Rusija, Kina, Indija, Severna Koreja – morale bi da traže načine da zaobiđu sistem, što bi ih primoralo da ulažu u nove, moćnije i nepredvidivije vrste oružja.
Upravo u tome leži srž problema- umesto odvraćanja, svet bi ušao u novu fazu naoružavanja, bez jasnih ograničenja, sa sve većim budžetima i sve manjim pragom upotrebe sile. Ujedno bi se potpuno obesmislili svi postojeći sporazumi o kontroli naoružanja, kao što je bio START-III, iz koga se Rusija povukla 2023. godine, nezadovoljna jednostranim potezima Vašingtona.
Reakcije iz Rusije i Kine: Otpor i kontramera
Nije trebalo dugo da stignu reakcije iz Moskve i Pekinga. Ruski zvaničnici su jasno poručili da bi postavljanje takvog sistema bilo „duboko destabilizujuće“, a Kina je upozorila da bi bilo kakav pokušaj militarizacije svemira naišao na odlučan odgovor. Moskva i Peking razmatraju čitav spektar kontramera – od razvoja novih interkontinentalnih raketa sa nelinearnim putanjama leta, do proširenja broja bojevih glava i postavljanja hipersoničnih oružja.
Pored toga, obnavljanje ovakve trke povećava rizik da bi oružje moglo biti postavljeno i u svemiru, što je za sada pravno zabranjeno međunarodnim ugovorima – ali ti dokumenti imaju ozbiljne manjkavosti. Na primer, Član 4 Ugovora o svemiru zabranjuje postavljanje oružja za masovno uništenje u orbiti, ali ne i konvencionalnog oružja. Savet bezbednosti UN nedavno je pokušao da pooštri taj član, ali su SAD i još nekoliko zemalja blokirale konsenzus, što otvara vrata ozbiljnoj sivoj zoni u međunarodnom pravu.
Trampova poruka ili strateška pretnja?
U samom Vašingtonu mišljenja su podeljena. Dok Tramp promoviše projekat kao dokaz snage i odlučnosti, mnogi analitičari, pa i deo političke elite, smatraju da je cela ideja više politička igra i pokušaj zastrašivanja rivala – takozvano „zveckanje sabljama“. Neki tvrde da je ideja „Zlatne kupole“ više kampanjski trik nego ozbiljan vojni plan, posebno imajući u vidu astronomsku cenu i tehnološke prepreke.
Ipak, čak i ideja ima svoju težinu. Jer ako strateški konkurenti SAD poveruju da Vašington zaista planira da razvije štit koji će ga učiniti nepobedivim, oni neće čekati da se to dogodi – već će preventivno odgovoriti. Upravo zato je ovakva retorika opasna, jer može izazvati realne posledice čak i ako projekat nikada ne bude u potpunosti realizovan.
Autori iz „Čatam Hausa“ upozoravaju da bi svet sa „Zlatnom kupolom“ bio još opasniji.
Paradoksalno, iako bi cilj bio zaštita, rezultat bi mogla biti upravo suprotna realnost – više oružja, više neizvesnosti, i veći rizik od sukoba. Oni smatraju da Vašington mora iskoristiti ovu situaciju kao povod da ponovo otvori dijalog o kontroli naoružanja – kako sa Rusijom, tako i sa Kinom.
Nažalost, trenutna situacija na svetskoj sceni nije pogodna za takve pregovore. SAD su pogoršale odnose sa Pekingom isporukama oružja Tajvanu, dok je dijalog sa Moskvom gotovo potpuno zamro posle ukidanja START-III i zaoštravanja krize u Ukrajini.
Sve u svemu, „Zlatna kupola“ možda nikada neće biti izgrađena – ali sama njena najava već je otvorila Pandorinu kutiju geopolitičke paranoje. Ako svet uđe u novu trku u naoružanju, posledice neće moći da se vrate u kutiju, a čovečanstvo će ponovo živeti pod senkom nuklearne nestabilnosti – i to u doba kada bi se, umesto razaranja, trebalo govoriti o saradnji i oporavku posle globalnih kriza.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
