Naslovnica SPEKTAR Noćna mora Brisela i Orbanov krstaški pohod protiv evropskog carstva

Noćna mora Brisela i Orbanov krstaški pohod protiv evropskog carstva

Plaćeni oglas premijera Mađarske u hrvatskoj štampi razljutio Zagreb, jer između ostalog zahteva prijem Srbije u EU

Mađarski premijer je odavno noćna mora Brisela, ali i idol evropskih konzervativaca, kojima nije po volji stvaranje evropske „federalne superdržave”.

Međutim, Viktor Orban bi status obožavanog „krstaša 21. veka” koji brani evropske hrišćanske vrednosti od liberalne nemani mogao da izgubi u Hrvatskoj. I to samo zato što se javno založio da Srbiju treba primiti u Evropsku uniju.

Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske odmah je reagovalo poručivši da ne deli stavove mađarskog premijera Viktora Orbana, koji traži da Srbija bude primljena u EU, piše zagrebački „Večernji list”.

„Hrvatska insistira na proširenju koje se temelji na doslednom ispunjenju kriterijuma za članstvo, sprovođenju potrebnih reformi i ostvarivanju merljivih rezultata”, saopšteno je iz hrvatskog MVEP-a, povodom plaćenog oglasa mađarskog premijera objavljenog u „Večernjem listu”.

Oglas pod nazivom „O budućnosti Evropske unije” uznemirio je političke duhove u Zagrebu i otkrio koliko se Hrvatska zapravo protivi da Srbija uđe u EU.

Posle javnog ukoravanja na samitu EU zbog donošenja zakona koji zabranjuje propagiranje LGBT prava među mlađima od 18 godina, Orban je uzvratio udarac. Oštro je napao Evropsku uniju, odnosno ono u šta se pretvara savez 27 evropskih država.

Dan posle samita na kojem su neki lideri, poput holandskog premijera Marka Rutea, Mađarsku javno terali iz EU, osvanulo je Orbanovih sedam tačaka. Oglas je objavilo nekoliko evropskih glasila: španski ABC, „Jilands posten” u Danskoj, „Mlada fronta DNES” u Češkoj i hrvatski „Večernji list”.

Hrvatskim političarima nije zasmetalo što se mađarski premijer protivi stvaranju novog „evropskog carstva” po briselskom kroju, koliko zagovaranje da se Beograd pridruži evropskom bloku. Hrvatska se, inače, nije pridružila zajedničkom pismu koje je potpisalo 17 članica EU, sve najrazvijenije i najbogatije, koje su osudile mađarski zakon koji krši prava LGBT zajednice.

Po Orbanu, prosperitet Evrope može se postići samo primanjem Srbije u Evropsku uniju. „Jutarnji list” podseća da to nije ništa novo jer je Mađarska već godinama glavni saveznik Srbije na njenom evropskom putu, ističući kako dvojica lidera – Viktor Orban i Aleksandar Vučić – imaju blisku saradnju.

Prošlog leta je slovenački premijer Janez Janša učestvovao s Orbanom i Vučićem na veb-konferenciji o evropskim izazovima i traženju zajedničkog evropskog identiteta. Sva trojica složila su se da žele „jaku i kompetitivnu Evropu koja je dom različitih naroda”, te Evropu kao zajednicu temeljenu na „judeo-hrišćanskim” i hrišćansko-demokratskim vrednostima i tradicijama, a ne federalističku Evropu koja će zanemariti identitete i istorijsku baštinu pojedinih naroda.

Hrvatske konzervativce i desničare razočaralo je to što Orban tako otvoreno navija da Srbija postane 28. članica Evropske unije, a iz Ministarstva spoljnih i evropskih poslova su poručili kako ne dele simplifikovane stavove koje prenose plaćeni oglasi.

Hrvatski predsednik, međutim, ne krije simpatije prema politici mađarskog premijera. U danu kad se u Hrvatskoj pojavio Orbanov oglas, Zoran Milanović je pomalo u šali rekao da Mađarska danas ne bi mogla započeti pregovore o pristupanju EU. Koliko su stvari postale nelogične, objasnio je primerom: „Većinski muslimanska zemlja može i mora u EU, a Mađarska danas ne bi bila primljena ni na briselski aerodrom”. Milanović je stoga zaključio da evropske institucije ipak prekoračuju svoja ovlašćenja prema Mađarskoj.

Zvonimir Troskot, zastupnik MOST-a u Saboru, kaže da je ono što Orban govori i deo programa njegove stranke.

Ovaj bivši golman hrvatske reprezentacije povodom tačke sedam (Srbiju treba primiti u EU), kaže da to zavisi od ispunjavanja uslova koje će delom postaviti i Hrvatska.

„Uslova poput rešavanja sudbine nestalih osoba, povratka otete imovine, formiranja zajedničke komisije za utvrđivanje ratne štete, te potrebe da se Hrvatskoj preda sva dokumentacija jugoslovenskih tajnih službi koja se odnosi na Hrvatsku i hrvatske državljane. Sumnjamo da će Plenkovićeva vlada to usloviti”, kaže Troskot.

I predsednik Hrvatskih suverenista Hrvoje Zekanović takođe podržava prvih šest Orbanovih tačaka. Ovaj saborski zastupnik kaže da bi voleo i da premijer Plenković objavi sličan spisak zahteva prema EU: „Mene ne čudi Orbanov stav, nego naših državnika, koji nemaju nikakvih primedbi na ulazak Srbije u EU. Stav Suverenista je da Srbija ne može u EU sve dok se ne reše pitanja nestalih, dok Srbija ne prizna da je izvršila agresiju na Hrvatsku, a onda sledi i pitanje ratne odštete.”

Reagovao je i Stjepo Bartulica iz Domovinskog pokreta, koji kaže da su saglasni s Orbanovim stavovima, a posebno šestom tačkom koja se odnosi na evropski parlament.

„Što se tiče sedme tačke, Domovinski pokret nema načelno ništa protiv ulaska Srbije u EU jednog dana. Međutim, Vučićeva retorika i potezi vrlo su štetni za Hrvatsku. Ne pokazuju dobru volju. Za razliku od Mađarske, mi sa Srbijom imamo još nerešenih pitanja. A to ne isključuje ni plaćanje odštete nevinim žrtvama ili zatočenicima”, poručuje Bartulica.

Sedam tačaka premijera Orbana „O budućnosti EU”

1. U Briselu grade takvu superdržavu za koju niko nije dao ovlašćenje. Mi kažemo „ne” evropskom carstvu.

2. Integracija je sredstvo, a ne sama sebi svrha. Iz Temeljnih ugovora EU treba brisati postavljanje cilja „sve tešnje povezane unije između naroda Evrope”.

3. Odluke neka donesu izabrane vođe, a ne međunarodne NVO! Kažemo „ne” autsorsingu vladavine prava.

4. Snagu evropske integracije daju zajednički privredni uspesi. Ako zajedno ne možemo biti uspešniji nego pojedinačno, onda je to kraj Evropske unije.

5. Sledeća decenija biće razdoblje opasnih izazova: ugrožavaju nas masovne migracije i pandemije. Moramo zaštititi ljude u Evropi.

6. Moramo vratiti evropsku demokratiju. Evropski parlament pokazao se kao slepa ulica: zastupa isključivo vlastite ideološke i institucionalne interese. Treba povećati uloge nacionalnih parlamenata.

7. Srbiju treba primiti u članstvo Evropske unije.

(politika.rs)