Reći da živimo u eri novog Hladnog rata je i potcenjivanje i greška u kategorisanju, piše Njujork tajms na srpskom u analizi iz novog broja.
Sukob komunističkog Istoka i kapitalističkog Zapada u 20. veku je bio, ideologiju na stranu, sukob dveju supersila. Globalni konflikt danas je mnogo manje statičan.
Umesto toga, svedoci smo nove Velike igre, sukoba velikih sila koje pokušavaju da suzbiju uticaj one druge. Za razliku od Velike igre iz 19. veka između Britanskog i Ruskog carstva, koja je kulminirala sukobom za dominaciju nad Avganistanom, današnja Velika igra je globalna, kompleksnija i opasnija.
[adsenseyu1]
Nazovite je Igrom trojke. U njoj učestvuju tri glavna igrača – Rusija, Kina i Zapad koji se takmiče na tri načina: geografski, intelektualni i ekonomski. I na tri mesta se ove sile sukobljavaju: Sirija, Ukrajina i Pacifik. Mnogi od sukoba koji obeležavaju naše vreme mogu se definisati nekom kombinacijom ova tri seta.
U različitim stepenima, vlade i građani su postali skeptični u pogledu toga da li su liberalna demokratija i posleratni internacionalizam bili, i da li će biti, pravi izbor za njih. Za sve one koji sumnjaju, Kina i Rusija se izdvajaju kao alternativni modeli i odbrambene sile koje nude nove aranžmane za bilateralna i multilateralna savezništva. Ne želite međunarodno pravo, evropske integracije i antikorupcijske šeme? Onda nas pratite!
Dok Rusija nudi vojnu surovost, Kina nudi trgovinsku raznovrsnost. Za razliku od Zapada, Kina ne dozvoljava da joj ljudska prava i vladavina zakona stanu na put investicijama. Krajem 2017. Peking je povećao investicije u Ukrajinu, saopštivši da je ona važan građevinski blok na njihovom novom Putu svile ka Evropi. Vlada u Kijevu koji je preplavljen korupcijom već je rado saopštila da će 2019. biti „Godina Kine“ u Ukrajini.
Ili uzmite na primer Balkan. Kao premijer neke balkanske države možete beskonačno da čekate Evropsku uniju da vas pusti u klub pod uslovom da se držite strogih standarda i sprovedete njene zakone i regulative na 80.000 strana. Ili biste mogli da se okrenete kineskim investitorima koji ne haju za te stvari. Kineski predsednik Si Đinping je 2016. tri dana proveo u državnoj poseti Srbiji. Godinu dana ranije nemačka kancelarka Angela Merkel je tamo provela nekoliko sati.
Kineske kompanije su od tada u Srbiji kupile najveću čeličanu, međunarodni aerodrom u Tirani, u Albaniji, i veliku termoelektranu u Rumuniji i iznajmile deo luke u Pireju, u Grčkoj.
Peking i Moskva dele strateški cilj: smanjenje uticaja Zapada u vetu. Kina ima novac kojim podmazuje nove saveze, a Rusija politički otrov koji slabi stare. One su savršen spoj.
Kao i tokom Velike igre u 19. veku, Kremlj ne treba da brine o kritici javnosti kod kuće dok u inostranstvu forsira neliberalnu agendu. Baš naprotiv, takvo ponašanje samo doprinosi snazi režima ruskog predsednika Vladimira Putina.
(Nedeljnik,B92)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
