Naslovnica SPEKTAR Nisu znali da će se ovo dogoditi: Ekonomski rat između Rusije i...

Nisu znali da će se ovo dogoditi: Ekonomski rat između Rusije i Zapada je dostigao prekretnicu i to ne u korist Zapada

Situacija u evropskoj ekonomiji, pre svega zbog energetske krize, je sve gora. Ključna industrijska preduzeća se zatvaraju u regionu, građani se pozivaju da štede energetske resurse, a inflacija dostiže višegodišnji maksimum.

Evropa, koja je već uvela osam paketa antiruskih sankcija, i sama se suočava sa krizom, dok se ruska ekonomija oporavlja.

Dok Evropljani prave zalihe drva za ogrev, Rusi danima sagorevaju gas uživo: u zapadnoevropskim prestonicama on košta stotine evra, a u Moskvi – nekoliko rubalja. Kako ističe Ekonomist, iza šporeta 24 sata krije se dublji smisao – ekonomski rat između Rusije i Zapada je dostigao prekretnicu i to ne u korist Zapada, jer Evropa ide u recesiju, dok ruski ekonomija se oporavlja.

Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu

„Energetska kriza u Evropi se pogoršava kako se približava zima. Visoki računi za energiju, rekordna inflacija i nestašice energije doveli su privredu EU u dug period kontrakcije. Dolazi do smanjenja ili zaustavljanja proizvodnje i preduzeća, poslovna aktivnost opada, a raspoloživi prihodi domaćinstava naglo padaju, rashodi, cene goriva, hrane i transporta rastu“, kaže Vladimir Sagalaev , finansijski analitičar grupe kompanija, na „Argumenti i fakti“.

Po svemu sudeći, početkom sledeće 2023. godine EU će pasti u recesiju, dodaje ekspert. Za Evropu će se situacija pogoršati u slučaju hladnije zime od uobičajene. Podzemna skladišta gasa će se brže iscrpljivati, a cene energije i električne energije će naglo rasti, što će dovesti do strašne nestašice i potpune industrijske paralize.

Posebno će biti pogođene energetski intenzivne industrije i njihova proizvodnja, kao posledica otpuštanja miliona zaposlenih i porasta nezaposlenosti. Evropa treba da potroši više od triliona evra na vladinu podršku da bi ublažila krizu, inače bi se EU mogla suočiti sa padom BDP-a sa 6,5% na 11,5%.

„Rusija je svakako patila od zapadnih sankcija bez presedana. Prema prognozama Svetske banke, BDP Rusije će se smanjiti za 4,5% u 2022. i za 3,6% u 2023. godini. Iako Ministarstvo za ekonomski razvoj Ruske Federacije očekuje da će donja tačka ekonomskog pada biti pređena u četvrtom kvartalu 2022. godine, postoji mogućnost da će se ekonomski pad vremenom produžiti i dostići vrhunac sredinom 2023. godine“, rekao je Sagalajev.

Zbog sankcija se potencijal rasta ruske ekonomije skoro prepolovio, piše Ekonomist. Na primer, proizvodnja nafte i gasa, ključnih snabdevača saveznog budžeta, smanjena je za oko 3% u odnosu na početak godine.

Osim toga, krajem godine u EU stupa na snagu embargo na rusku naftu i naftne derivate, usled čega će sa evropskog tržišta biti povučeno oko dva miliona barela dnevno. Puni efekat ograničenja pojaviće se početkom sledeće godine i doneće gubitak ruskom budžetu od skoro 90 milijardi evra, kaže Sagalajev. Tada će, uzimajući u obzir novi osmi paket sankcija, ukupan gubitak od trgovinskih ograničenja (izvoza i uvoza) Evropske unije dostići približno 123 milijarde evra.

Publikacija skreće pažnju i na delimičnu mobilizaciju koja je počela 21. septembra, usled koje su radno sposobni građani napustili Rusiju, prethodno ispraznivši svoje bankovne račune. U septembru su, prema proračunima konsultantske kuće Capital Economics, Rusi povukli iz banaka najmanje 14 milijardi dolara. Gubitak ekonomski aktivnog stanovništva pogoršava problem inflacije u Ruskoj Federaciji.

Međutim, uprkos novim izazovima sa kojima se ruska ekonomija suočava, čini se da izlazi iz recesije, piše The Economist. Pokazatelj tekuće aktivnosti banke Goldman Saks pokazuje da je privredna aktivnost u Rusiji veća nego u velikim evropskim zemljama – Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Italiji.

U Ruskoj Federaciji se industrijska proizvodnja oporavlja, posebno proizvodnja automobila, koja je u proleće i leto pala skoro na nulu – proizvođači su uspeli da pronađu nove dobavljače.

Ako je u aprilu Međunarodni monetarni fond predviđao ekonomsku recesiju Rusije za 8,5 odsto ove godine, sada je MMF revidirao prognozu na minus 3,4 odsto. Istovremeno, Monetarni fond i Svetska banka upozorili su na rastući rizik od globalne recesije sledeće godine, pošto antiruske sankcije i rastuća energetska kriza stalno usporavaju vodeće evropske ekonomije.

Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte 

Prevod i adaptacija: Webtribune.rs