Ovo pitanje je često tema raznih teorija zavere, od kojih se neke graniče sa zdravim razumom, ali depopulacija planete jeste plan elita koji se sprovodi čak i kroz međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija.
Ovde nećemo spominjati razne hipoteze za koje nema nikakvih dokaza, niti se mogu argumentovati, iako upravo takvi natpisi podižu čitanost pojedinih portala i listova.
Ne prođe ni dan, a da nas ne podsete kako smo „beskorisne izjelice“ koje su dobile privremeno pravo postojanja na ovom svetu, kao poklon od strane velikodušne elite. Tako naša egzistencija počiva na ideji da svi mi, kao takvi, nemamo prava, a samim tim nemamo prava ni da nešto očekujemo. Tako nemamo pravo ni na resurse ove planete. Na vodu, hranu i ostalo polaže pravo isključivo već spomenuta elita.
PENZIONERI SU GLOBALNI PROBLEM I PREVELIKI TERET ZA “MEĐUNARODNU ZAJEDNICU“
Penzioneri postaju globalni problem i predstavljaju preveliki teret za „međunarodnu zajednicu“. U tom svetlu, „međunarodna zajednica“ deluje tako da starijoj i neproduktivnoj populaciji oteža opstanak.
Spomenimo samo tri elementa:
Smanjenje penzija
Korporacije ne uplaćuju dovoljno u penzione fondove za zaposlene
Mladi ljudi sebi ne mogu da priušte štednju za starije dane, jer životni troškovi nezaustavljivo rastu, a plate ne slede taj rast.
Umanjeni budžeti na državnom nivou pridonose krizi, kako u Evropi, tako i u Sjedinjenim Državama, tako da se u nedostatku sredstava poseže u penzione fondove i kratkoročno krpe finansijske rupe. Tako se novcem iz tih fondova finansiraju razni vladini programi. Uspešni ili ne, to je vrlo upitno.
Nije nepoznato da su vlade oduvek, promenama politike vezane za penzije, kontrolisale i uticale na kvalitet života starijih osoba i naprosto određivale kvalitet života ostarelog stanovništva.
Prema izveštajima Ujedinjenih nacija, do 2050. će po prvi puta u istoriji biti više osoba starijih od 60 godina, nego tinejdžera.
Help Age International (HAI) je izradio Global Age Watch Index (GAWI) i zajedno sa Fondacijom UN-a za stanovništvo (UNPF) nadgledaju efekte uticaja starenja populacije na globalnu zajednicu.
Potrebne informacije kao i finansiranje ovog izveštaja pokrili su UNIDOP, Svetska zdravstvena organizacija i Svetska banka.
Studija objedinjuje sledeće podatke:
Prihodi
Zdravlje
Obrazovanje
Zapošljavanje
„Age friendly“ okruženje u zemlji
Zvuči lepo i humano, ali do protivrečja dolazi kada se u izveštaju zaključuje kako populacija, zahvaljujući napretku u medicini, živi duže, ali se odmah okreće percipiranju starijih osoba kao mogućem teretu za sistem zbog rastućih troškova zdravstvene pomoći, kao i korišćenja globalnih resursa.
U izveštaju pod nazivom „Globalni trendovi do 2030. – Alternativni svetovi“, američki Nacionalni obaveštajni savet kaže kako je, među ostalim činiocima koji ubrzavaju „tektonska pomeranja“, sedam glavnih pitanja širom sveta, a trendovi su sledeći:
rast srednje klase
pristup novim tehnologijama
promenjiva ekonomska moć
starenje populacije
urbanizacija
rast potreba za osnovnim sredstvima-hrana i voda
energetska zavisnost
Upravljanje resursima postaje dominantan koncept i postavlja se iznad očuvanja dosadašnjih ideala, koji postaju prošlost koje ćemo se nostalgično prisećati.
TAJ NOVI KONCEPT PODRAZUMEVA POSTUPNO PREUZIMANJE VLASTI NAD RESURSIMA, HRANOM, VODOM I ENERGIJOM I USKRAĆIVANJEM ISTIH OPŠTOJ POPULACIJI.
Izveštaj objavljen 2012. od strane Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) tvrdi kako je 2011. godina imala rekordno najnižu stopu nataliteta.
Usprkos tome, na skupu UN Earth Summit Rio+20 je program UN-a za životnu sredinu objavio izveštaj u kome poziva na globalno sprovođenje depopulacijske politike.
U tom izveštaju se jasno kaže: „Pitanje stanovništva treba hitno rešavati sprovođenjem mera edukacije žena po pitanju kontracepcije i proizvodnjom moderne kontracepcije dostupne svima.“
Autori izveštaja su naglasili kako se „razvijanjem svesti i distribucijom sredstava za kontrolu rađanja u razdoblju od 1995. do 2008. smanjila populacija za 30 odsto i naglašavaju kako je kontrola rađanja neophodna i dalje kako bi se na svetskom nivou postigao održiv nivo populacije.
Politika „populacijske stabilizacije“ ogleda se i kroz pritisak koji vrše Svetska banka i Fondacija za stanovništvo Ujedinjenih nacija, koji suverene zemlje prisiljavaju na prihvatanje „globalnog konsenzusa“ koji diktira politiku ljudskih prava, koja određuje ko ima pravo na život, a ko ne.
Kritičari ove politike se opisuju kao branitelji konzervativnih hrišćanskih vrednosti i svetosti života, iako su kritike „kontrole rađanje“ ili depopulacije uglavnom usmerene na protivljenje očuvanju konformističkog načina života manjine, najvećim delom smeštene na Severnoj hemisferi. Svakako da ovde ne govorimo o narodima koji žive na bogatom Severu, već o manjem delu elite i više srednje klase.
POROBLJAVANJE ČOVEČANSTVA
Nikada pre u istoriji čovečanstva ljudi nisu uživali toliko političke slobode da su mogli da vladaju nad svojim životima i da budu deo prosperitetne srednje klase, kao što je donedavno bio slučaj u Sjedinjenim Državama, ali se taj eksperiment završio.
Njihova imovina i životi pripadaju danas vladajućoj eliti i nikada istinitije nije zvučala Kisindžerova izjava kako su „ništa drugo nego beskorisni proždrljivci“.
U tom svetlu, kada čujete izjave visokih funkcionera i „uglednih ljudi“ kako bi svetska populacija morala da se smanji sa sedam milijardi na 500 miliona, budite sigurni da oni to zaista i misle. Ili još verujete da je to šala?
SVUGDE JE ISTO
Doslovno ništa ne pripada običnim ljudima. Elite poseduju hranu, vodu i sve ostale resurse na ovoj planeti. U što je više zemalja moguće, elite imenuju bliske ljude na državne funkcije, a vlade naknadno stvaraju uslove kojima se udovoljava hirovima elite, jednostavnim porobljavanjem stanovništva.
Postoje neke razlike u strategiji, zavisno od lokalnog okruženja i lokalne politike, ali ishod je svuda isti.
Na primer, uzmimo Ugandu. Kada se neki zaseok nađe na mestu idealnom za sprovođenje „Carbon offset projekta“, odnosno sadnje drveća, vojska Ugande naprosto spali selo i protera stanovnike. I Amerika je zanimljiva po tom pitanju. Kada moćnicima „upadne u oko“ vaš posed, oduzeće ga pomoću sudova, sve pod velom zakona i „vladavine prava“. Pojedinac uvek gubi. Mainstream mediji nas stalno podsećaju kako uživamo u slobodi i demokratiji, dok nas država neometano špijunira, a svaki pokušaj ukazivanja na nepravdu se ili ignoriše ili efikasno eliminiše.
GLOBALNO BUĐENJE SE MORA SPREČITI
Pokojni Bžežinski je voleo da drži ruku na pulsu čovečanstva. Sredinom prošle decenije upozorio je svoje kolege da su Amerikanci počeli da se bude i da se to pitanje, ako žele da zadrže kontrolu, mora uvrstiti u dnevni red i brzo delovati.
Pre smrti je ponovo upozorio na opasan trend „globalnog buđenja“ koje preti agendi koja je do u detalje osmišljena i razrađena u određenim krugovima u Sjedinjenim Državama.
„Svetska populacija beleži stalni trend rasta i treba je smanjiti“, rekao je Bžežinski.
Zamisao kojoj sledi genocid kroz istoriju deluje vrlo dosledno. Naime, vlasti pokušavaju da zaustave komunikaciju između sila otpora koje imaju potencijal da prerastu u opozicione snage koje bi razotkrile i svrgnule tiraniju. Svedoci smo upravo takvih pokušaja američke i drugih vlada koje sistemski sprečavaju slobodno širenje informacija na internetu.
Dejvid Rokfeler je 2014. predložio dopunu zakona u Kongresu i amandman o kibernetičkoj bezbednosti, koji nalaže mere opreza u zaštiti američke kibernetičke infrastrukture i privatnih osoba. Kako je to u vreme izbio skandal sa sistemom nadzora „Prism“, koji je otkrio Snouden, bilo ga je teško usvojiti. Posao američkoj upravi je olakšala izmišljena afera „RussiaGate“, nakon koje su dozvoljena sva sredstva u „merama opreza u zaštiti američke kibernetičke infrastrukture“, puno više od onih koje je Rokfeler mogao samo da sanja.
Mnogi od nas su otkrili da privatnost ne postoji i da je sloboda na internetu kao takva eliminisana. Činjenica da je kontrola interneta uključena u zakonski projekat nije slučajnost, jer to znači da su „disidenti“ svi oni koji na internetu šire protivladinu retoriku i oni koji mogu da podstaknu ljude na izlazak na ulice i da ih „zaraze svojim terorističkim stavovima“.
ZAGOVORNICI DEPOPULACIJE
Pre nego što navučemo kritike kao „teoretičari zavere“, treba baciti pogled na čitav niz izjava važnih osoba u globalnoj politici, kako u prošlosti, tako i danas
„Društvo ne sme dopustiti degenericima da se razmnožavaju“, rekao je Ruzvelt.
“Treći svet je prenaseljen, što je ekonomski haos i nema šanse da izađe iz haosa s tako brzorastućom populacijom. Naša filozofija je: natrag u selo”, ironična izjava iz 1984. godine dr Arnea Šioca, direktora Fondacije World Wildlife.
“Ukupna svetska populacija od 250 do 300 miliona ljudi, 95 odsto manje od sadašnjeg nivoa, to bi bilo idealno”, izjavio je svojevremeno Ted Tarner u intervjuu za magazin Audubon.
“Postoji tema iznad svih – moramo smanjiti broj stanovništva. Ili vlade to moraju da učine na naš način, lepim i čistim metodama, ili će se neredi koje imamo u Salvadoru, Iranu ili Bejrutu proširiti. Stanovništvo je politički problem. Jednom kada rast stanovništva bude izvan kontrole, to zahteva autoritarnu vlast, pa čak i fašizam. Kako ga inače smanjiti? Naš program u Salvadoru nije uspeo. Nije bilo infrastrukture da ga podrži. Bilo je jednostavno prokleto mnogo ljudi.(…) Da stvarno smanjite populaciju, ali brzo, morate povući sve muške osobe u borbu i morate ubiti značajan broj plodnih žena. (…) Najbrži način da se smanji broj stanovnika je kroz glad, kao u Africi, ili kroz bolesti poput crne smrti”, rekao je Tomas Ferguson, bivši direktor kancelarije za ljudske resurse Stejt Departmenta.
“Rak je nekontrolisano razmnožavanje patogenih ćelija, a eksplozija populacije je nekontrolisano razmnožavanje ljudi. Moramo preusmeriti naše napore s lečenja raka na nekontrolisano razmnožavanje. Operacija će zahtevati mnogo naizgled brutalnih i bezosećajnih odluka”, rekao je američki profesor Pol Erlih u „Populacijskoj bombi“.
“Da bi se stabilizovalo svetsko stanovništvo, moramo eliminisati 350.000 ljudi dnevno. To je grozna stvar za reći, ali je jednako loše ako to ne kažem”, 1991. je izjavio poznati istraživač Žak Kusto.
“Verujem da je ljudska prenaseljenost danas temeljni problem na zemlji i mi ljudi smo postali bolest, Humanpox”, reči su Dejv Formana, suosnivača udruženja „Earth First“.
“Moramo govoriti jasnije o seksualnosti, kontracepciji, o pobačaju, vrednostima koje kontrolišu populaciju, jer je ekološka kriza ukratko kriza stanovništva. Srežite populaciju za 90 odsto i neće biti dovoljno ljudi koji bi izazvali veliku ekološku štetu”, rekao je grobar Sovjetskog Saveza i krivac za desetine miliona osiromašenih ’90-ih Mihail Gorbačov.
“Danas će Amerika biti uvređena ako snage UN-a uđu u Los Anđeles kako bi uspostavile red. Sutra će biti zahvalni. To naročito važi ako se kaže da je bilo pretnji spolja ili čak onostranog, pravih ili izmišljenih, koje prete našem opstanku. Dakle, svi narodi sveta će moliti da ih izbavimo iz tog zla. Jedna stvar koje se svaki čovek boji je nepoznato. Suočeni s tim scenarijem, svi će se svojevoljno odreći individualnih prava i prigrliti jamstvo Svetske vlade koja radi za njihovu dobrobit”, rekao je Henri Kisindžer na konferenciji Bilderberg u Francuskoj 1991.
“Depopulacija bi trebalo da bude prioritet američke spoljne politike prema Trećem svetu, jer američkoj ekonomiji će trebati velike, sve veće količine mineralnih resursa iz inostranstva, naročito iz manje razvijenih zemalja”, takođe je izjava Kisindžera.
“Snaga je najbolji afrodizijak, a starci su beskorisne izjelice”, Kisindžer.
“SVETSKA POPULACIJA TREBA BITI SMANJENA ZA 50 ODSTO”, KISINDŽER.
“Mi smo na rubu globalne transformacije. Sve što treba da stvorite je prava velika kriza i narodi će prihvatiti Novi svetski poredak”, Dejvid Rokfeler.
“Rat i glad nisu dovoljno efikasni. Umesto toga, ako je kriza stanovništvo kog se treba rešiti, bolest nudi najefikasniji i najbrži način da se ubiju milijarde. AIDS nije efikasan ubica jer je prespor. Moj omiljeni kandidat za uklanjanje 90 odsto svetske populacije je Ebola, jer je i smrtonosna i ubija u roku od nekoliko dana, umesto godinama. Imamo bolesti sa smrtnošću od 90 odsto ljudi. Ubijanje ljudi. Razmislite o tome”, rekao je dr. Erik Pianka sa Univerziteta Teksas, evolucijski stručnjak koji je izneo „rešenja“ za smanjivanje svetske populacije i kontrolu stanovništva.
“Prisutna je velika prenaseljenost koja je daleko izvan održivosti. Ne možemo čekati buduće smanjenje nataliteta kroz programe kontracepcije, sterilizaciju i pobačaje. Moramo smanjiti populaciju odmah”, sadržaj je izjave s „Inicijative UN-ECO 1992. – Povelja o Zemlji“.
“U Južnoj Americi, u Peruu, ide se od vrata do vrata i vrši pritisak na žene da se sterilišu i to finansiraju američki porezni obveznici”, požalio se Mark Erli 20. novembra 2008.
„Žene u Holandiji, za koje država smatra da će biti neprikladne majke, treba da uzimaju kontracepciju u propisanom roku od dve godine”, rekla je za The Guardian Marjo Van Dijken, autorka zakona u Holandiji.
“ODRŽAVATI ČOVEČANSTVO ISPOD 500.000.000 JE U VEČNOJ RAVNOTEŽI S PRIRODOM”, UKLESANO JE NA VELIKI GRANITNI SPOMENIK „GEORGIA GUIDESTONES“ U ELBERT KAUNTI, DŽORDŽIJA, SAD.
“Planetarnom režimu može se dati odgovornost za određivanje optimalne svetske populacije, za svaku regiju i za arbitražu u raznim zemaljama u okviru njenih regionalnih granica. Kontrola broja mora ostati odgovornost svake vlade, ali režim mora imati i instrumente za nametanje poštovanja dogovorenih granica”, svojevremeno je rekao Obamin savetnik za nauku Džon P. Holdren, koautor dela “Ecoscience”.
Zaključak? Čak i ako odbacimo apsurdne teorije zavere, da li je depopulacija sama po sebi teorija zavere i notorna glupost ili…?
(logicno.com)
