U kosmičkom prostranstvu, tačno 124 svetlosne godine od nas, krije se jedan tihi kandidat za najuzbudljivije otkriće u novijoj istoriji nauke.
Egzoplaneta K2-18b, smeštena u sazvežđu Lava, iznova pokreće pitanje koje ljudi postavljaju vekovima: Da li je život moguć i negde drugde – ne samo ovde, na Zemlji?
Ova planeta, koja je prvi put otkrivena 2015. godine pomoću Keplerovog teleskopa koristeći takozvanu tranzitnu metodu, od tada ne prestaje da intrigira astronome.
Njene karakteristike su neobične, da ne kažemo – potencijalno revolucionarne. K2-18b spada u takozvane „super-Zemlje“ ili „sub-Neptune“, s obzirom da ima oko 2,6 puta veći prečnik i skoro devet puta veću masu od Zemlje – tačnije, između 8.6 i 8.9 puta.
Ono što je čini posebno zanimljivom jeste njena pozicija u „nastanjivoj zoni“ svoje zvezde – crvenog patuljka K2-18, klase M3V. Ta zvezda je manja i hladnija od našeg Sunca, sa temperaturom od oko 3457 Kelvina i poluprečnikom koji iznosi svega 45% solarnog.
Planeta oko nje obiđe orbitu svakih 32.9 do 33 dana, i to na udaljenosti od 0.14 do 0.16 AJ – što je vrlo blizu, ali s obzirom na karakter zvezde, ta blizina i dalje ostavlja prostor za postojanje tečne vode.
Ali hajde da pređemo na ono što je zapravo izazvalo globalni talas uzbuđenja u naučnim krugovima. Poslednja opservacija NASA-inim teleskopom Džejms Veb otkrila je nešto što bi moglo da promeni pravila igre: hemijske tragove dimetil-sulfida (DMS) i dimetil-disulfida (DMDS) u atmosferi planete.
Na Zemlji, ovakve molekule ne proizvodi ništa drugo do živa bića – konkretno, jednostavni organizmi poput morskih fitoplanktona i bakterija. Drugim rečima: to su biološki otisci. I to ne bilo kakvi – već sa koncentracijama koje su, prema najnovijim podacima sa Univerziteta u Kembridžu, hiljadama puta više nego što se uopšte zapaža na našoj planeti.
Profesor Niku Madusudhan sa pomenutog univerziteta ne krije uzbuđenje, ali ostaje obazriv. „Ovo je najjači dokaz do sada za biološku aktivnost van Sunčevog sistema. Vrlo smo oprezni – moramo da preispitamo i autentičnost signala i njegovo značenje“, izjavio je za Gardijan.
Inače, još 2019. godine, uz pomoć svemirskog teleskopa Habl, u atmosferi K2-18b detektovana je vodena para. Kasnija merenja su otkrila i prisustvo metana i ugljen-dioksida, što ukazuje na atmosferu bogatu vodonikom.
I to je važan detalj – jer ako planeta zaista ima vodonikovu atmosferu i možda čak površinski okean, onda govorimo o uslovima koji mogu da budu povoljni za život, bar u mikrobiološkom smislu.
Još jedan zanimljiv tehnički podatak: srednja gustina planete iznosi oko 2.67 g/cm³, što je između Zemlje i Neptuna. To nam govori da K2-18b verovatno ima i značajan gasni omotač i unutrašnju strukturu nalik Neptunu, možda sa debelim slojem leda pod pritiskom, ali i tečnim okeanom – što dodatno jača mogućnost života.
Ipak, ne treba srljati u zaključke. Neki naučnici upozoravaju da ovi molekuli, iako kod nas imaju isključivo biološko poreklo, možda tamo nastaju putem nama još nepoznatih hemijskih ili geoloških procesa. Jer kad se radi o drugom svetu, svi uobičajeni obrasci mogu da padnu u vodu.
Nema ni potpunog konsenzusa oko atmosferskih uslova. Postoje sumnje da je K2-18b možda plimno zaključana – što znači da jedna strana planete stalno gleda ka zvezdi, dok je druga u večitom mraku.
To bi, naravno, značajno uticalo na klimu i mogućnosti postojanja života kakvog poznajemo. Pa ipak, procene prosečne temperature na površini planete kreću se od −8 °C do 27 °C, što je itekako u rangu sa zemaljskim standardima.
Rezultati istraživanja objavljeni su u renomiranom časopisu The Astrophysical Journal Letters, uz napomenu da je statistička verovatnoća greške svega 0,3 odsto – što je malo, ali još uvek ispod takozvanog „pet sigma“ standarda koji fizičari traže kao dokaz za definitivna otkrića.
Ako se u narednim godinama potvrdi da DMS i DMDS zaista potiču od biološke aktivnosti, svet će možda po prvi put u istoriji imati dokaz da život – makar u najjednostavnijem obliku – nije jedinstvena pojava u svemiru.
Do tada, ostaje da čekamo nova posmatranja, preciznije modele i, što da ne, još poneko iznenađenje iz crnog beskraja koji nas okružuje.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
