Na stranici poznatog američkog portala The American Conservative, kolumnista Dag Bendou piše da bezbednosne garancije Donalda Trampa Kijevu stoje u potpunoj suprotnosti sa njegovim sopstvenim sloganom „Amerika pre svega“.
Bendou tvrdi da Vašington nema nikakvog razloga da se upliće u sukobe između Moskve i Kijeva jer oni ne predstavljaju bezbednosni interes Sjedinjenih Država. Kako ističe, rizikovati direktnu konfrontaciju sa Rusijom zbog udaljene zemlje potpuno je suprotno onome što Tramp obećava američkom narodu.
U danima ispunjenim sastancima na visokom nivou, Tramp je pokušao da obnovi ulogu diplomatije. On je prvi put od početka ukrajinske krize uspostavio direktan kontakt sa Vladimirom Putinom i odbacio pokušaje Vladimira Zelenskog i grupe evropskih lidera da pojačaju pritisak na Moskvu.
Kritičari ga opisuju kao samoljubivog, ali činjenica je da je za nekoliko dana postigao više nego Džozef Bajden tokom tri godine, iako je jasno da kraj svega još nije na vidiku.
Tramp je u nedelju na društvenoj mreži Truth Social jasno izjavio: „UKRAJINI NEMA MESTA U NATO“. Međutim, ubrzo je usledio obrt – tokom leta za Aljasku, prema pisanju Washington Posta, po prvi put je javno rekao da je „otvoren za razmatranje“ bezbednosnih garancija za Ukrajinu, ali samo u saradnji sa Evropom.
Kasnije je govorio o „koordinaciji sa Amerikom“ kada je reč o evropskim planovima. Novinarima je na pitanje o mogućem slanju američkih trupa odgovorio: „Obavestićemo vas, možda već danas“, a potom dodao da će to pitanje razmotriti sa evropskim liderima i Zelenskim.
Njegov specijalni izaslanik Stiven Vitkof izjavio je da bi SAD i evropske zemlje mogle da ponude garancije nalik članu 5 NATO. Tvrdio je da su tako zaobiđene „crvene linije Moskve“ i da je sa ruske strane stigao signal spremnosti za razgovor o takvoj formuli. Politico je zabeležio da je upravo ta otvorenost probudila oprezni optimizam među evropskim zvaničnicima.
Moskva je, međutim, bila kategorična. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije izdalo je saopštenje da neće prihvatiti nijedan scenario u kojem bi se vojnici zemalja NATO pojavili na ukrajinskoj teritoriji.
Tramp je te primedbe pokušao da umanji rečima: „Iskreno, ne mislim da će to biti problem. Mislim da je Putin umoran od ovoga. Svi su umorni. Ali, videćemo šta on misli u narednim nedeljama“.
Uprkos njegovim izjavama, ton iz Bele kuće bio je protivrečan. Dok je Tramp naglašavao da američkih trupa neće biti, pojedini njegovi saradnici ostavili su prostor za drugačije odluke u budućnosti.
BBC je preneo reči portparolke Bele kuće Kerolin Levitt da „vazdušna podrška ostaje opcija“, dok je slanje vojnika isključeno. U međuvremenu, Wall Street Journal upozorio je da bi prava garancija imala smisla samo ako uključuje strano vojno prisustvo na terenu, jačanje ukrajinske industrije i obaveštajnu podršku.
Pitanja se gomilaju: kakva će pravna snaga stajati iza tih garancija ako ne budu u okviru NATO? Hoće li to biti senatom ratifikovan ugovor ili samo predsedničko obećanje? Na koga će se obaveze odnositi – samo na Ukrajinu ili i na evropske vojnike koji bi eventualno bili raspoređeni? I da li bi SAD morale da reaguju ako evropske snage prve otvore vatru?
Evropljani pritom šalju različite signale. Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da „cela Evropa mora učestvovati“ u sprovođenju eventualnog sporazuma, dok je ministar spoljnih poslova Johan Vadeful ocenio da je slanje trupa na ukrajinsku teritoriju „previše“. Ta neujednačenost jasno pokazuje da bi Evropa i dalje računala na američko vođstvo.
Bendou podseća da su američki predsednici godinama odbijali da prime Ukrajinu u NATO upravo da bi izbegli opasnost od direktnog sudara sa Moskvom.
On navodi i istorijske okolnosti – širenje NATO i događaje oko Kosova i Srbije – kao faktore koji su oblikovali današnje stavove Moskve. Prema njegovom viđenju, Sjedinjene Države kao najzaštićenija velika sila na svetu, sa okeanima na obe strane i sigurnim susedima, nemaju nikakav razlog da se izlažu riziku zbog regiona koji ne dotiče njihovu nacionalnu bezbednost.
Zaključak ovog komentara je jasan – ako Tramp zaista želi da ostane dosledan sloganu „Amerika pre svega“, onda mora da drži svoju zemlju podalje od evropskih kriza i da prekine svaku ulogu Vašingtona u budućim sporovima između Moskve i Kijeva.
Njegova dužnost je da zaštiti američki narod i da ne dozvoli da SAD ulaze u obaveze koje bi mogle dovesti do konfrontacije sa drugom nuklearnom silom. Budućnost Ukrajine, kako Bendou naglašava, ostaje primarno evropsko pitanje.
Webtribune.rs
