Viši sud u Beogradu osudio je švajcarsku avio-kompaniju „Svis internešenal erlajns“ zbog diskriminacije i neosnovane zabrane leta Beograđaninu Bojanu Marku Lensu.
Ovaj hirurg specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije, sa srpskim i italijanskim državljanstvom, tužbu protiv „Svis era“ podneo je 2015. jer su ga zaposleni u švajcarskoj kompaniji vređali na nacionalnoj osnovi i po osnovu seksualne orijentacije. Posebno diskriminatorski prema njemu su se poneli kad su mu u dva navrata zabranili da leti avionima te kompanije bez opravdanog i stvarnog razloga.
[adsenseyu1]
U današnjoj „Politici“ objavljena je jedan nesvakidašnji dodatak, nazovimo tako. Zapravo jedna presuda na celih 12 strana.
Svakako je reč o nesvakidašnjoj publikaciji. O čemu je reč?
Bojan Marko Lens, hirurg, specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije, inače državljanin Srbije i Italije, podneo je tužbu Višem sudu u Beogradu 12. juna prošle godine, protiv Swiss International Airlines LTD zbog toga što je ta kompanija, kako se navodi u opširnoj presudi objavljenoj u današnoj Politici (ponovo: na dvanaest strana), diskriminatorski postupala prema njemu, neosnovanom zabranom leta avionima te kompanije od 4. 9. 2014. godine.
Viši sud u Beogradu potom je usvojio tužebni zahtev Bojana Marka Lens iz Beograda, pa utvrdio da je tuženi Swiss International Airlines LTD, sa sedištem u Bazelu, Švajcarska, diskriminatorski postupao prema njemu, neosnovanom zabranom leta avionima ove avio-kompanije.
Prema objavljenoj presudi, tuženom se zabranjuje dalje vršenje i ponavljanje diskriminatorskih postupanja prema tužiocu, a ta avio-kompanija se obavezuje da Marku Lensu isplati 500.000 dinara zbog duševnih bolova, povrede prava na ličnosti, časti i ugleda.
Naime, Marko Lens je bio putnik koji je često leteo avionima švajcarske avio-kompanije, a pri tom niko iz menadžmenta kompanije „nije želeo da na adekvatan način razmatra njegove komentare ili žalbe“. Navodi se u presudi i da su „kompanija, kao i njeni zaposleni i saradnici pokazali neprimerenu netoleranciju, uvredljivo ponašanje, aroganciju i neljubaznost“.
Marko Lens je naveo da su ga zaposleni u avio-kompaniji i lica koja su radno angažovana diskriminisali i vređali, kako na nacionalnoj osnovi, tako i po osnovu seksualne orijentacije. Razlog tih problema je, kako se navodi u obrazloženju presude, nekritički odnos koji su ove kompanije imale prema njegovim primedbama i komentarima.
A problemi su počeli u martu 2011. godine, kada je šef kabinskog osoblja, gospođa Mirto Advik, na letu između Beograda i Ciriha, tokom jedne situacije u kojoj se žalio, nazvala Marka Lensa „srpskom svinjom“, što je izazvalo potpuno zaprepašćene i negodovanje Marka Lensa.
Po sletanju je kapetan aviona (koji nije prisustvovao razgovoru u kabini aviona) Marku Lensu prebacio da se ponašao neprimereno, a da nijednom nije naveo u čemu se konkretno sastojalo neprimereno ponašanje (kapetan joj je verovao na reč, tvrdeći da „predstavlja opasnost po bezbednost leta“, nakon čega je posle kratkog vremena usledila i prva od dve zabrane leta Marku Lensu na avionima švajcarske avio-kompanije.
Bojan Marko Lens je ukazivao na navedenu uvredu, dostavio izjave nekoliko prisutnih putnika, koje nisu uzete u obzir iako su potpuno negirale zaključke i stavove avio-kompanije, ali u to vreme pokušaj da se slučaj bilo kako ispita nije doveo to bilo kakvog odgovora ili reakcije avio-kompanije, navodi se u presudi.
Tužena avio-kompanije nikada nije objasnila zašto nije želela da čuje bilo šta o verbalnom incidentu njihove radnice kažu prisutni putnici u avionu.
Pa, ipak, Marku Lensu je godinu dana kasnije, 2012. godine, ukinuta zabrana leta, kada je on i povukao tužbu.
Međutim, kako se navodi, usledili su novi diskriminatorski postupci lica koja je za potrebe svog rada angažovao tuženi. Oni su barem delom, navodi se u obrazloženju presude, bili inicirani zbog toga što je tužena avio-kompanija očigledno smatrala potrebnim da lica koja rade za nju obaveste o tome da je Bojan Marko Lens „nezgodan“ putnik.
U oktobru 2012. godine Swiss Internationaln Airlines LTD i Austrian Airlines imali su zajedničkog predstavnika na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu Dorit Rozenberg, čije su neprimereno ponašanje i otvorena netrpeljivost bila u osnovi novog nesporazuma sa Markom Lensom. Ona je, kako se navodi, prema njemu imala poseban, u profesionalnom smislu, neshvatljiv odnos. U oktobru 2012. godine, u jednoj od više situacija koje u osnovi nisu bile prijatne, doslovno je rekla Marku Lensu da je upoznata sa njegovom tvrdnjom da ga je osobolje aviona uvredilo prethodne godine rekavši mu da je „srpska svinja“, što je prokomentarisala tobožnjom šalom: „Vi ne ličite na svinju, ali ste svakako Srbin“.
Dorit Rozenberg, koju je, kako se navodi u obrazloženju presude, iz nekog razloga tužilac već samom svojom pojavom iritirao, govorila je pred tužiocem (tako da su to mogla čuti i druga lica) razne uvredljive i diskriminatorkse stavove o Srbiji i Srbima, verovatno smatrajući da će to tužioca nervirati – što je, na kraju krajeva bilo i tačno, te je Marko Lens u više navrata nju prijavljivao nadređenima, među kojima je, recimo: „Mrzim što sam u Srbiji“, „Priština je odlična, a ljudi su tamo mnogo bolji nego u Beogradu“, „Ljudi iz Srbije uopšte ne bi trebalo da putuju“, „Mrzim da sarađujem sa Srbima, „Albanci su dobri ljudi, Srbi su loši“, „Razumem zašto Albanci mrze Srbe“ i slično. Tokom 2013. godine Dorit Rozenberg je podsmešljivo pitala da li se možda sprema na gej paradu u Beogradu i reklada je njen stav „sve pedere treba pobiti“. Bilo je to očigledno usmereno protiv na omalovažavanje i diskriminaciju.
Polovinom 2014. godine, uključujući avgust, Rozenberg, predstavnik Svisa, nazvala je tužioca raznim pogrdnim izrazima, jednom prilikom, doslovno „ružnim pederom“, što je tužilac takođe prijavio tuženom, ali tuženi nije želeo da se bavi time ni na koji način.
Inače, svaki put kada se tužilac ranije žalio, ona mu je govorila da zna za njegove žalbe, ali da joj on ne može ništa, jer iznad nje nema nikog u Beogradu i da će zbog takvih žalbi doživeti pakao. Kasnije je Marko Lens u telefonskoj komunikaciji sa službom za klijente tužene avio-kompanije saznao da ga je navedena službenica kompanije u obraćanju lažno optužila da je on nju vređao. Navedeni rukovodioci tuženog su izneli stav da tužilac vređa osoblje, ali bez konkretnih primera koga je od osoblja navodno vređao tužilac, kao i da je optužba protiv Dorit Rozenberg lažna.
Usledila je nova neprijatnost. Dana 26. 8. 2014. godine, Marko Lens je promenio kartu i za takvu promenu avio-kompanija mu je naplatila značajan iznos, oko 500 evra (reč je o biznis klasi), što je Marko Lens uredno platio. Po isteku vremena predviđenog za prijavljivanje za let jednom od putnika je omogućeno da se „čekira“ i dozvoljeno mu je da leti iz Beograda u Cirih, na liniji tužene avio-kompanije, u biznis klasi, iako za nju nije imao kartu. Marko Lens koji je bio prisutan rekao je da nije u redu da se jednom putniku (njemu) naplaćuje promena termina leta, a drugi unapredi bez plaćanja i najmanje sume, ali ako je to već slučaj, da mogli da dobije određeno njemu omiljeno mesto u biznis klasi.
Jedan službenik tužene avio-kompanije je odgovorio da ne može da promeni mesta za sedenje bez saglasnosti Dorit Rozemberg, koja je – čim je čula da je u pitanju tužilac – to odbila.
Jedna druga službenica sa aerodroma ponudila se da to bez ikakvih problema učini u avionu, svesna da bi to moglo da joj prouzrokuje probleme sa Dorit Rozenberg, ali iako je bila ljubazna, Marko Lens je to odbio želeći da je poštedi neprijatnosti. I pored toga koliko je često leteo sa tuženom avio-kompanijom i koliko je novca ostavio za karte tužene avio-kompanije (imao je status HON-putnika, što putniku omogućava određene povlastice pri letu), zahvaljujući licima koja su radila za tu kompaniju, on nije imao odgovarajući tretman, i – što je najgore, kako se navodi – bio je diskriminisan.
O zabranama, i prvoj i drugoj, sa tuženim je komunicirao engleski advokat tužioca Simon Jakobs, koji je insistirao na pitanju (nakon određivanja prve zabrane) zašto tuženi ne želi da razmotri izjave svedoka, da bi mu šef pravnog odeljenja tuženog Dominik Bauman rekla da tužilac ugrožava bezbednost, ali da bi tuženi prihvatio da ukine „prvu“ zabranu leta (iz 2011. godine) ako uplati neku vrstu kaucije od 20 000 švajcarskih franaka.
U dokaznom postupku sud je saslušao kao svedoke lica koja rade na aerodromu „Nikola Tesla“ Beograd, i to kako lica čiji je poslodavac aerodrom Beograd, tako i lica zaposlena u Austrian Airlines, u Swiss Airlines, a zatim i lica zaposlena kod tuženog sa sedištem u Švajcarskoj, a koja su imala neposredne kontakte sa tužiocem radi uređivanja međusobnih odnosa, na rešavanju njegovih reklamacija, odlučivala o uvođenju zabrana letenja i stavljanju van snage prve zabrene, te saslušao tužioca kao stranku.
(Nedeljnik)
