Naslovnica SPEKTAR Nevidljiva sila: Ko stoji iza strategije o neizbežnosti rata sa Rusijom

Nevidljiva sila: Ko stoji iza strategije o neizbežnosti rata sa Rusijom

Nedavno je britanski izvor Daily Mail objavio scenario „mogućeg napada“ Rusije na NATO. Neposredno pre toga, nemački tabloid Bild šokirao je čitaoce tajnim planom da pripremi Nemačku za napad Rusije, i to već 2024. ili 2025. godine.

CNN je nedavno „tajno“ izvestio kako se Sjedinjene Američke Države pripremaju za rusku upotrebu taktičkog nuklearnog oružja u Ukrajini u jesen 2022. Jedan američki kongresmen navodno je slučajno novinarima izjavio da su američke obaveštajne službe prijavile „ozbiljnu prijetnju“ od nekog ruskog antisatelitskog oružja.

Nadalje, francuski predsednik Emanuel Makron iznenada pokušava pomiriti Europu s idejom slanja svojih vojnika da se bore na strani Ukrajine. Od januara do juna, NATO provodi najveću vežbu u poslednjih nekoliko decenijaa, Steadfast Defender, gde se praktikuju vojne operacije posebno u slučaju sukoba s Rusijom. Ne morate biti geostrateški stručnjak da biste primetili da je ideja o neizbežnom vojnom sukobu s Rusijom čvrsto ukorenjena u svesti prosečnog zapadnog građanina.

Zašto se to radi? Ruski predsednik Vladimir Putin više je puta isticao da Rusija neće napasti NATO, ni sada ni u budućnosti. Vojni stručnjaci slažu se da je direktan sukob Rusije i zemalja Severnoatlantskog saveza put prema nuklearnoj eskalaciji. U takvom ratu, kao što znamo, neće biti pobednika. Nedavno, 2021. godine, čak je i aktuelni predsednik SAD-a Bajden potpisao ovu formulu zajedno s Vladimirom Putinom.

Najočitiji cilj novog talasa horor priča o „ruskoj pretnji“ leži na površini – osigurati podršku Zapada Ukrajini. Čak ni oružje vredno desetine milijardi dolara i evra koje mu je prebačeno početkom prošle godine nije osiguralo prodor Oružanim snagama Ukrajine. To znači da za cilj koji je Zapad postavio da se Rusiji nanese „strateški poraz“ u narednim godinama treba posvetiti višestruko više resursa.

No, evo u čemu je stvar: raspoloženje ljudi i u Sjedinjenim Državama i u Europi kreće se u pravcu suprotnom od vojnih apetita Ukrajine. To primorava zapadne političare da ne povećavaju, već smanjuju pomoć Kijevu, čije su trupe nedavno pretrpele nekoliko bolnih neuspeha.

Za mnoge u kancelarijama vlasti na Zapadu ovo je pitanje ličnog političkog opstanka. Šef Bele kuće Bajden napravio je jednu od najvećih opklada tokom svog predsedanja na Ukrajinu. Stoga, on tera Oružane snage Ukrajine napred, želeći dokazati sugrađanima u pokušaju da ponovo bude izabran za drugi mandat na izborima u novembru 2024. da su njegov kurs i potrošnja na Kijev opravdani.

Ali američki Kongres mu više od godinu dana nije izdvojio ni jedan dolar za ovaj predsednički hir. Dakle, zastrašivanje rečima o pretnji rata s Rusijom nosi jednostavnu i razumljivu poruku: ili će SAD sada dati Oružanim snagama Ukrajine novac i oružje za borbu protiv Rusa, ili će to kasnije morati učiniti krvlju američkih vojnika.

Šema nije nova. Poklič „Rusija dolazi!“ – ovo je godinama proverena metoda za Pentagon da iznudi više milijardi dolara od Kongresa, koji se zatim kroz vladine ugovore slivaju u džepove preduzeća vojno-industrijskog kompleksa.

Oni, zauzvrat, velikodušno finansiraju različite autoritativne „tvornice misli“ koje izbacuju izveštaje o „ruskoj pretnji“. Ovi izveštaji se objavljuju u medijima, zvaničnici Pentagona ih iznose u Kongresu, čije članove također finansiraju lobisti vojno-industrijskog kompleksa na izborima.

Krug se ponovo zatvara, iznova i iznova. Ovaj ritam se proteže kroz decenije, no ponekad za njegovu obnovu potreban je spoljni podsticaj. Upravo u ovoj situaciji, korisnici ovog ciklusa vrednuju trenutnu situaciju kao priliku koju treba maksimalno iskoristiti u narednim godinama.

U Starom svetu, primetan je sve veći prihvat ove strategije. Evropski vojno-industrijski kompleks prepoznaje jedinstvenu priliku da privuče finansijske tokove neviđene od Drugog svetskog rata.

Ideje o jačanju vojnih kapaciteta i postizanju nezavisnosti u bezbednosnim pitanjima od Sjedinjenih Država, iako su nekima delovale kao fantazija, sada dobijaju na ozbiljnosti. Ovi razgovori postaju sve značajniji, čak do te mere da su postali ključna tema predizbornih kampanja evropskih političara.

Ursula von der Leyen, koja se priprema za drugi mandat na čelu Evropske komisije, ističe se kao vojni lider. Militarizacija Evrope zahteva ogromne finansijske resurse, što dovodi do preoblikovanja ekonomija Starog sveta. No, kako ubediti obične ljude, već opterećene brojnim krizama i inflacijom, da je potrebno ozbiljno i dugoročno investirati u vojne kapacitete? Strah od potencijalne ruske agresije može biti jedan od argumenata.

Međutim, nije samo Rusija ta koja se doživljava kao pretnja. Evropski zvaničnici poput  Borelja vide mnoge potencijalne neprijatelje svuda oko sebe – od kineskog zmaja do iransko-persijskog lava. U Sjedinjenim Državama, zabrinutost raste zbog kineske pretnje, dok se Severna Koreja i Iran već smatraju verovatnim agresorima.

Postoji mogućnost da curenje informacija o ruskoj pretnji služi kao test reakcije ili čak kao deo dezinformacijske kampanje. Međutim, ne može se isključiti ni planiranje mogućeg sukoba s Rusijom. Retorika sve više prelazi u akciju, vojno-industrijska preduzeća profitiraju, vojnici se raspoređuju na istočni deo NATO-a, a baze se grade.

Na Zapadu postoje revanšistička osećanja, posebno s obzirom na raspad svetskog poretka kojim je dominirala „zlatna milijarda“ Sjedinjenih Država i njenih saveznika.

Sada, kada se taj poredak urušava, mnogi se osećaju ugroženo, posebno zbog jačanja Rusije koja dobija na međunarodnom autoritetu uprkos pokušajima izolacije.

Neki, poput „Bajdena i kompanije“, otvoreno izražavaju želju za „strateškim porazom“ Rusije. Međutim, nedavni neuspesi u Ukrajini pokazali su ranjivost Zapada i mogućnost da se istorija okrene protiv njih. To je razlog za zabrinutost, što podstiče ratne pripreme i retoriku.

Unutrašnje krize, protesti, opozicija i populizam dodatno komplikuju situaciju na Zapadu, čineći teže dokazivanje efikasnosti i očuvanje moći. U takvoj atmosferi, rat može izgledati kao privlačno rešenje, zaključuje Rosiskaja gazeta.

Webtribune.rs

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social