Konoplja je u upotrebi bila vekovima sve do trenutka kada je zasmetala naftnom i farmaceutskom lobiju.
Konoplja je biljka koja se vekovima koristila u medicinske, prehrambene i industrijske svrhe. Postoje mnogi zapisi u proteklim vekovima koji govore o korisnosti ove biljke.
U poslednjih nekoliko godina, širom sveta se postavlja pitanje dekriminalizacije i legalizacije marihuane.
Marihuana je naziv za konoplju i potiče iz Meksika, a latinski naziv je kanabis (cannabis). Kod nas su sva tri naziva veoma poznata.
U SAD ova biljka se prvi put pominje 1763 kada se izdaju uputstva za gajenje zbog uvećanih potreba. Konoplju su gajili i Tomas Džeferson i Džordž Vašington, inače tvorci američke države.
Endrju Melon koji je bio američki ministar finansija od 1921-1932. godine odlučio je da se posveti aktivnije svom privatnom biznisu u naftnoj industriji.
Melon se 1934 udružuje sa Britiš petroleumom i počinju posao sa kuvajtskom naftom.
Melon koji je stekao već veliki kapital i uticaj, imenuje 1930 godine Harija Anslingera za direktora Federalnog zavoda za opojne droge. Od tog trenutka počinje tajna kampanja protiv konoplje.
Konoplja se koristila za proizvodnju goriva, odeće, hrane i drugih proizvoda. Cena za ove proizvode je bila veoma povoljna a kvalitet veoma dobar. Gorivo dobijeno iz konoplje je bilo oštra konkurencija nafti.
Melonovi poslovni partneri su imali patente za proizvodnju plastike i sintetike iz nafte i uglja, ali se isto to dobijalo i iz konoplje po mnogo boljoj ceni.
Osim naftnih kompanija gubitke zbog konoplje su počele da imaju i farmaceutske kuće.
Tada počinje prljava kampanja za eliminaciju konoplje iz legalnih okvira.
Svi znamo kako to ide i kakvu moć imaju naftne i farmaceutske kompanije. Kad osete gubitke u poslovanju onda ne biraju sredstva.
Administracija je 1937. započela zakonsku regulativu protiv konoplje a potplaćena štampa je krenula u negativnu kampanju.
Mediji su počeli da konzumente marihuane prikazuju kao nasilnike opasne po okolinu.
Stvar se počela u tom pravcu pomerati ali ne dovoljno brzo pa su zaverenici protiv konoplje objavili kako marihuanu američkom narodu podmeću kineski i sovjetski agenti kako bi ih učinili nesposobnim u borbi protiv komunizma.
Od tada marihuana postaje zakonski opasna za upotrebu i ubrzo su se počeli puniti zatvori zbog krivične odgovornosti.
Svoju moć lobi protiv konoplje je pokazao kada je Međunarodni akt progurao van SAD pa je konoplja zabranjena u skoro celom svetu.
Zagovornici legalizacije konoplje tvrde da na zabrani najviše rade naftne i farmaceutske kompanije jer bi u protivnom izgubile znatan deo prihoda.
Poslednjih nekoliko godina sve su jači glasovi za legalizaciju upotrebe marihuane a to su već učinili Holandija, Urugvaj i nekoliko država u SAD.
Takođe je došlo do dekriminalizacije u nizu zemalja, ili tačnije upotreba marihuane nije više kažnjiva zakonski.
Na kraju podsećamo da je konoplja biljka sa dokazanim blagotvornim medicinskim svojstvima te da je vekovima bila u normalnoj upotrebi dok je van zakona nisu stavili naftni i farmaceutski lobi.
Webtribune.rs
