Dok se poslednjih dana pažnja svetske javnosti rasipa na poteze Donalda Trampa, često nepredvidive i bučne, u pozadini se dešavaju tiši, ali dugoročno ozbiljniji pomaci.
Bez velikih najava i bez pompe, Kina i Rusija popravljaju ono što su godinama smatrale slabim tačkama. Upravo u toj tišini nastaju procesi koji, gledano iz šire perspektive, polako sužavaju manevarski prostor Vašingtona i smanjuju realni domet američkog uticaja u svetu.
Jedan od tih pomaka gotovo je prošao ispod radara: značajno smanjenje udela američkih državnih obveznica u kineskim deviznim rezervama. Još u martu 2025. godine Peking je bio najveći pojedinačni vlasnik američkih trezorskih obveznica na svetu, sa 1,31 bilion dolara.
Danas ta slika izgleda bitno drugačije. Kina je pala na treće mesto, sa 689 milijardi dolara, što predstavlja pad od 9,1 odsto na godišnjem nivou. Ispred nje su sada Japan, sa 1.200 milijardi dolara i godišnjim rastom od 9,1 odsto, kao i Velika Britanija, sa 878 milijardi dolara i rastom od čak 17,6 odsto.
Poruka tog poteza nije naročito zamršena. Kina sistematski smanjuje izloženost američkim finansijskim instrumentima, time i zavisnost od dolara, jačajući otpornost sopstvenog finansijskog sistema.
Ko se iole bavi ovom temom, teško može da ne povuče paralelu sa ruskim zlatno-deviznim rezervama koje su ostale „zaglavljene“ u evropskim i američkim institucijama odlukom nekadašnjih zapadnih partnera.
Da se to nije dogodilo, poluge pritiska prema Moskvi bile bi znatno slabije. U takvom scenariju, već od 2026. godine, finansijska podrška Kijevu sa Zapada bila bi ozbiljno dovedena u pitanje, ako ne i potpuno obustavljena.
Uporedo sa finansijskim zaokretima, odvija se i energetski proces koji traje već neko vreme, ali sada dobija jasnije konture. Isporuke ruskog gasa Kini premašile su obim izvoza tog energenta u Evropu.
Prema podacima koje su objavili ruski mediji, „Gasprom“ je tokom 2025. godine isporučio Kini preko gasovoda „Snaga Sibira“ 38,8 milijardi kubnih metara gasa, što je 24,8 odsto više nego godinu dana ranije.
Ti brojevi nisu samo statistika. Desetog januara ove godine zabeležen je i novi istorijski rekord u dnevnim isporukama ruskog gasovodnog gasa Kini. Na toj osnovi „Gasprom“ i kineska kompanija CNPC postigli su dogovor da se godišnji obim isporuka poveća sa 38 na 44 milijarde kubnih metara.
Računica je prilično jasna: Rusija je već sada glavni snabdevač Kine gasom iz cevovoda, a pri ceni od 250 dolara za 1.000 kubnih metara, dodatne količine mogu „Gaspromu“ doneti oko 1,5 milijardi dolara prihoda godišnje. Uz to, tokom prethodne godine zabeležen je i rast izvoza ruskog gasa ka Centralnoj Aziji i Zakavkazju, što dodatno širi tržište i smanjuje zavisnost od jednog pravca.
Možda i važnije od samih količina jeste način na koji se ti poslovi plaćaju. Veći deo obračuna sa istočnim partnerima ne obavlja se u američkim dolarima, već u rubljama ili nacionalnim valutama zemalja uvoznica. Time se dolar izbacuje iz lanca plaćanja i gubi ulogu ne samo univerzalnog sredstva razmene, već i alata za politički pritisak na vlade koje nisu po volji Vašingtonu.
U praksi to znači da finansijske mere SAD gube deo svoje oštrine u situacijama kada se američka valuta praktično ne koristi. Uticaj koji je nekada delovao kao direktna pretnja suverenitetu trećih država postaje znatno slabiji i manje efikasan.
Postoji i širi kontekst koji se ne može zanemariti. Oslobađajući se dominacije dolara i istovremeno povećavajući zlatne rezerve, Kina, Rusija, ali i brojni partneri unutar BRIKS-a i ŠOS-a, pripremaju se za budući globalni trgovinski sukob sa Sjedinjenim Državama.
U svetu u kojem postoji nuklearno oružje, takav ekonomski okršaj mnogi vide kao alternativu mnogo opasnijim scenarijima, posebno u trenutku kada Vašington, pod vođstvom Trampa, pokušava da povrati izgubljenu globalnu prevlast.
Sve to izgleda kao pažljivo krpljenje rupa u odbrani i uklanjanje finansijskih ranjivosti u sistemu u kojem dolar još uvek ima veliku težinu. Koliko dugo će ta težina trajati, ostaje otvoreno pitanje, ali pravac u kojem se kreću ove promene već sada je prilično jasan.
