[adsenseyu3]
Nesreće na skijanju se obično završe loše. Međutim, jedna anonimna Amerikanka je zapravo imala koristi od svoje nesreće.
Žena, koja je odlučila da ostane anonimna, rekla je da je pogrešno proračunala ugao krivine zbog čega se glavom sudarila u prepreku. U bolnici je ustanovljeno da je slomila ključnu kost, dislocirala rame i da je imala blagi potres.
Ubrzo nakon toga, žena je primetila da je njeno pamćenje mnogo bolje nego ranije.
„Imala sam problema sa vrtoglavicom, ali sam primetila čudnu nepovezanost između onoga što sam videla i onoga što je moj mozak obrađivao.
Mogla sam da se setim svega, svakog mesta na kom sam bila, a naročito zgrada“, rekla je ona.
[adsenseyu1]
Njena nesreća joj je podarila orijentaciju u prostoru za kakvu bi svaki arhitekta ubio. Ona je čak pomislila i da promeni karijeru.
Njen slučaj svakako nije prvi takve vrste. Ovo stanje je poznato kao savantizam, a termin je 1887. godine skovao dr Dž. Langdon Daun (po kojem je Daunov sindrom dobio ime). Ljudi koji dobiju savantizam zbog povrede glave su retki, ali njihove priče su neverovatne. Naučnici procenjuju da je bar 30-50 takvih ljudi živo danas.
Druga slična osoba je Derek Amato, čovek koji je postao poznat nakon što mu je nesreća u bazenu podarila neverovatne muzičke sposobnosti. Kratko nakon nesreće, Derek je skontao da ume da svira klavir iako ga nikada ranije nije svirao.
Ista stvar se dogodila i Toniju Cikoriji, ortopedu iz Njujorka. Nakon što ga je pogodio grom, on je postao opsednut klasičnom muzikom i naučio je da svira i komponuje muziku.
Ovi slučajevi samo dokazuju da je ljudski mozak veoma složen, a poruka priče bi bila: „Pazi gde udaraš glavu, možda razviješ nadljudske sposobnosti“.
webtribune.rs
[adsenseyu5][adsenseyu5]
