Beograd je načinio stratešku grešku kada je, posle samoproglašenja kosovske nezavisnosti, zatražio od Međunarodnog suda pravde (MSP) da donese presudu o legalnosti te unilateralne odluke, umesto da od suda zatraži da razmatra da li je legalno to što se Kosovo otcepilo od Srbije, piše Nešenel interest.
Da je MSP odlučio da je Kosovo secesijom od Srbije prekršilo međunarodni zakon, velike evropske sile našle bi se u ekstremno nezgodnom položaju da moraju da brane postupak koji je nedvosmisleno proglašen nelegalnim po međunarodnom pravu, piše američki magazin.
S druge strane, da je sud proglasio kosovsku secesiju legalnom, to bi „‘srušilo brane“ za mnoge druge secesije zemalja u svetu, dodaje američki list, prenosi Tanjug.
Tako je, kako navodi Nešenel interest, greška Srbije dovela do toga da je izbegnuto da se sud izjašnjava o ključnom pitanju legalnosti secesije, već je zauzeo najobazriviji mogući stav, tvrdeći da nema kršenja međunarodnog prava u samom deklarisanju nezavisnosti, osim ako ga eksplicitno zabranjuje Savet bezbednosti UN.
U suštini, deklarisanje nezavisnosti je, kako dodaje vašingtonski list, „pitanje slobode govora“.
S vremena na vreme sve strane su tvrdile da je Kosovo jedinstven slučaj, a ne formalno pravni presedan, a pozivanje na to u slučaju Nagorno-Karabaha pokazuje nespremnost da se prizna ta realnost.
Kada su zapadne sile podržale kosovsku nezavisnost, one su nedvosmisleno upozorile da je Kosovo sui generis (jedinstven slučaj) – specijalni slučaj koji prema međunarodnom pravu ne može biti iskorišćen ni pod kojim okolnostima u drugim situacijama.
