„Severni tok 2” i „Baltički gasovod” ukrstiće staze nadomak danskog ostrva Bornholm oko Nove godine
Energetski nezavisna, i članica NATO-a, Danska ipak neće moći da izbegne da se usred svojih voda Baltičkog mora uskoro nađe između geostrateških interesa alijanse s jedne, i Moskve s njenim zapadnoevropskim energetskim partnerima, s druge strane.
Naime, dva gasovoda od strateškog značaja za Rusiju, Nemačku, EU i NATO susrešće se već krajem ove godine nadomak danskog ostrva Bornholm u Baltičkom moru.
Ukrštanje staza „Severnog toka 2”, rusko-zapadnoevropskog energetskog projekta osporavanog u Vašingtonu i delu EU, i „Baltičkog gasovoda”, koji bi Poljsku preko Danske povezao s nalazištima gasa u Norveškoj, imaće još nepredvidive posledice po poredak u tom delu sveta.
Tim povodom u nedelju, 27. juna, poljski energetski operater „Gaz sistem” objavio je da je specijalizovani brod „Kastorone” počeo postavljanje cevi „Baltičkog gasovoda” nadomak danskog ostrva Bornholm.
Ruski specijalizovani brodovi „Fortuna” i „Akademik Čerski” nedavno su završili sličan posao: postavili su cevi „Severnog toka 2” u blizini Bornholma, pred nastavak završnih radova na tom gasovodu u baltičkim vodama Nemačke ove jeseni.
Prema najavi „Gaz sistema”, početak postavljanja cevi „Baltičkog gasovoda” upriličen je proteklog vikenda na sredini pomorske sekcije (275 kilometara) između prihvatnih terminala norveškog gasa u Poljskoj i Danskoj, nadomak ostrva Bornholm.
Barža „Kastorone” postavljaće cevi duž najavljene trase, u pravcu sever–zapad, i završiti posao do Nove godine, objavio je Tomaš Stempjen, predsednik „Gaz sistema”.
Ovaj baltički poduhvat između Poljske, Danske i Norveške, utanačen 2019, nakon 18 godina sporadičnih razmatranja gasovoda dužine oko 900 kilometara zaživeo je ovog meseca. I to tek nakon nedavne sesije NATO-a u Briselu.
Naime, početkom juna Uprava za zaštitu životne sredine Danske suspendovala je dozvolu za izgradnju najavljenog „Baltičkog gasovoda”, navodeći kao razlog „nedovoljno jasnu zaštitu staništa određenih vrsta miševa i slepih miševa koji žive u regiji gradnje gasovoda”.
Zvanični Kopenhagen je i u slučaju zahteva švajcarske firme „Severni tok 2” za dozvolu gradnje pokazao oprez, ali iz bezbedonosnih razloga, da bi kasnije dao sve neophodne papire.
Poljski graditelji „Baltičkog gasovoda” nisu se mnogo obazirali na brigu Kopenhagena za sudbinu slepih miševa na trasi gasovoda, koji bi trebalo da delimično smanji zavisnost Varšave od daljih isporuka sibirskog gasa.
„Zaštita životne sredine je veoma važna i treba da se povinujemo postojećoj regulativi. Ipak, jednako je važna i energetska bezbednost. Stoga bi te dve stvari trebalo odvagati tako da projekat („Baltičkog gasovoda”) može biti završen”, naglasio je Marćin Pšidač, zamenik ministra inostranih poslova Poljske.
Varšava koja krajem 2022, prema najavama, obustavlja saradnju s ruskim „Gaspromom”, ovog puta stvar nije prepustila slučaju. Tema sudbine „Baltičkog gasovoda” pojavila se kao jedna od ključnih za Varšavu tokom junskog okupljanja NATO-a u Briselu.
Tako je poljski predsednik Andžej Duda na samitu NATO-a u Briselu povodom „Baltičkog gasovoda” učestvovao u nizu „manje ili više bilateralnih diskusija” s liderima Danske, SAD, Norveške, Velike Britanije, Francuske, Kanade, Severne Makedonije…
Iza samita NATO-a, primedba Kopenhagena o „miševima i slepim miševima” kao da je pala u vodu. „Kastorone” je krenuo da postavlja cevi „Baltičkog gasovoda” nedaleko od trase kojom su već spuštene cevi rivalskog gasovoda daleko većeg kapaciteta.
Poljski „Gaz sistem” i švajcarski „Severni tok 2” inače, postigli su svojevremeno tehnički sporazum oko toga čije cevi idu kuda oko danskog ostrva Bornholm. Pitanje je samo da li će taj operativni dogovor biti dovoljan da smiri strasti u predskazanom odmeravanju snaga geopolitičkih rivala na Baltičkom moru.
(politika.rs)