Nepovratni pad SAD i sve duži red pred vratima BRIKS

25. јун 2023.

Ogromno interesovanje za Peterburški međunarodni ekonomski forum uprkos silnim antiruskim sankcijama, kao i sve duži red za BRIKS govore o nepovratnim globalnim procesima i novonastajućem svetu, kažu sagovornici Sputnjika koji smatraju da bi i Srbija to trebalo da uzme i da razmisli o tome da postane pridruženi član ili barem posmatrač u BRIKS.

Advokat i analitičar Branko Pavlović vidi nekoliko razloga zašto je BRIKS sve privlačniji zemljama van kolektivnog Zapada, a pre svega činjenicu da se svet kroz razne organizacije sve više umrežava u organizacije u kojima nema Amerike – i sve funkcioniše.

[adsenseyu1]

Prednosti BRIKS u globalnoj preraspodeli moći

„I ne samo što tu nema ucene nego ima funkcionalnosti, ima rezona u ekonomskom smislu, pogotovu što sada tehnološka sposobnost privreda Kine, Rusije, Indije čini Zapad gotovo nepotrebnim“, ističe Pavlović i dodaje da ako Zapad i ima neke tehnološke prednosti vodeće zmelje članice BRIKS će ga sustići za tri do pet godina.

Otvorite Telegram da bez cenzure primate izbor naših najboljih vesti

Kao još jedan važan momenat koji je odlučujući za interesovanje za BRIKS Pavlović navodi brzinu kojom se ta organizacija razvija, a to ilustruje primerom Razvojne banke BRIKS-a – pre svamo dve tri godine imala je plasman vredan tri milijarde dolara, danas je to preko 30 milijardi.

“Kad ljudi sad to vide, kažu – ako se još više udružimo to će zaista biti potencijal gde ćemo moći da se razvijamo na način koji Kinezi zovu vin-vin situacijom. Dakle, razlozi za interesovanje za BRIKS su razni ali svakako ih treba čitati kao težak poraz američke politike“, smatra Pavlović.

[adsenseyu1]

Ekonomista Mahmud Bušatlija napominje da ako se postavi pitanje opredeljenja za BRIKS ili za kolektivni Zapad treba samo razmotriti procese koji se dešavaju na globalnom tržištu.

“Činjenica je da se od početka ovog veka govori o dedolarizaciji. Ona se prvi put pominje kad počinju razgovori između Rusije, Kine i Indije i prvi cilj koji je ušao i u dokumenta BRIKS jeste dedolarizaicja. Svaka godišnja skupština BRIKS dovodila je do reafirmacije tog stava.

Dakle, onaj ko sad želi da se približi BRIKS trebalo bi da zna da će biti u okruženju koje izbacuje dolar iz upotrebe. Dolar je nemoguće izbaciti iz upotrebe potpuno, Amerika će još ko zna koliko vremena biti velika ekonomija ali više nikad neće biti prva i jedina”, uveren je Bušatlija.
Srbija da razmisli o dve stvari

Proces dedolarizacije je uveliko u toku, slaže se i Pavlović koji kao još jednu prednost BRIKS izdvaja ponudu kredita pod povoljnijim uslovima od onih koje nude na Zapadu. Zato smatra da i Srbija treba da razmisli o približavanju BRIKS.

[adsenseyu4]

Srbija, obrazlaže Pavlović, treba da uradi dve stvari: jedna je da diversifikuje svoju trgovinsku saradnju a ne da bude dvotrećinski vezana za jedno tržište, a to je EU:

“Ne zato što je to EU nego zato što kad je samo jedan subjekt onda deliš sudbinu njegovih odluka, pa kad reše da se za interes Amerike samoubiju i onda odu u recesiju i haos u godinama koje su pred nama, onda i ti trpiš.”

Druga stvar o kojoj bi Srbija trebalo da razmisli, po njegovom mišljenju, jeste da zatraži da postane pridruženi član BRIKS, da “sedi u sobi sa novonastajućim svetom”, jer u tim odnosima onda može da razvije ubrzano svoju mogućnost saradnje sa drugima i time rešava jedan od svojih strukturnih problema, a to je preterana vezanost za jedno tržište.

“Ne treba oklevati. Ako francuski predsednik Emanuel Makron kaže da bi voleo da bude na samitu BRIKS zašto to ne bi bila Srbija koja je neuporedivo u boljim odnosima sa tim državama a pritom baštini nesvrstanost. Jer zapravo ideja aktivne miroljubive koegzistencije svoju punu afirmaciju doživljava upravo u BRIKS-u. Upravo u tom nastajanju multipolarnog sveta mislim da bismo mi u nekoj formi bili dobrodošli u okruženjimakao što je BRIKS”, sugeriše Pavlović.

Sve će ići mnogo brže nego što misle na Zapadu

Bušatlija dotle smatra da je za Srbiju dovoljno da u BRIKS bude posmatrač.

“Za nas je imperativ da radimo sa mnogo zemalja jer mi smo sada evropska kolonija. I Evropa nema nikakve potrebe da nas uvede u EU jer smo onda jednaki, pa onda ne mogu da nas maltretiraju i uslovljavaju kao sada. Toga treba da se oslobodimo, moramo da sebi nađemo neka druga tržišta. Ali mi smo sitni i uvek ćemo biti sitni za BRIKS. Mi moramo da se koncentrišemo na bilateralu – sa svim članovma BRIKS-a možemo se sporazumevati ali u BRIKS-u najviše možemo biti posmatrači. I treba da budemo posmatrači”, ocenjuje ekonomista.
Sagovornici Sputnjika se takođe slažu da će razvoj i širenje BRIKS-a ići daleko brže nego što se očekuje na Zapadu.

“Pod palicom gde istočne zemlje kad jednom krenu sa operativnim sposobnostima i koncentracijom energije u određenom pravcu to se događa mnogo brže – ono što je za zapadnog čoveka 15-20 godina odmah treba razumeti da je 4-5 godina. Sve će se dogoditi veoma brzo. Zato Srbija ne treba da okleva nego da što pre otvara nove mogućnosti. Ne treba rušiti nešto što imaš ali svakako treba otvarati novo”, savetuje Branko Pavlović.

Tanja Trikić (Sputnik)