Bez mnogo pompe, ali sa znatnim posledicama, početak jula doneo je obrt u trgovinskim odnosima između SAD i Kine.
Nakon što su u maju privremeno obustavljene isporuke motora kompaniji COMAC, američko Ministarstvo trgovine dalo je kompaniji General Electric Aviation odobrenje da nastavi isporuku motora LEAP-1C i CF34 – ključnih za kineske avione C919 i C909. U kineskoj štampi ovaj potez ocenjen je kao znak popuštanja.
Paralelno s tim, tri velike svetske firme koje razvijaju softver za projektovanje mikročipova – Synopsys, Cadence i Siemens – ponovo imaju otvoren pristup kineskom tržištu.
Siemens je odmah objavio da njegovo kinesko odeljenje više ne zavisi od dozvola iz Vašingtona. Ove firme zajedno pokrivaju više od dve trećine globalnog tržišta, a njihovo prisustvo je od ključnog značaja za kinesku industriju poluprovodnika.
Još diskretniji, ali jednako značajan bio je potez koji je otvorio vrata američkom etanu ka kineskim lukama. SAD su ukinule ranije postavljena ograničenja, i u roku od 24 sata osam tankera je promenilo kurs.
Tržište je ovo pročitalo kao znak razumevanja – makar privremenog – u dugotrajnoj ekonomskoj tenziji dve sile.
A tek nedelju dana ranije, priča je bila drugačija. Američke vlasti bile su fokusirane na „stratešku zaštitu“ tehnologija, ukidale dozvole za izvoz komponenti i stvarale neizvesnost u sektorima vrednim milijarde. Trgovinske barijere, tada predstavljene kao neizbežne, sada deluju kao fleksibilan instrument.
Istovremeno, predsednik SAD najavljuje nove carine na proizvode iz više zemalja, uključujući i one koje nemaju direktne veze sa Kinom. Potezi deluju nepovezano, ali sagovornici u poslovnim krugovima smatraju da iza svega stoji pokušaj balansiranja između unutrašnjih pritisaka i globalnih ciljeva.
Kineski odgovor ostao je hladan i diplomatski. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova izjavila je da Peking ostaje posvećen načelima ravnoteže i obostrane koristi. Nema euforije – samo oprez i signal da Kina neće menjati svoj pravac.
Poznavaoci vazduhoplovne industrije, poput Džanga Čžunlina, ističu da ovakve odluke Vašingtona, iako korisne, predstavljaju još jedan razlog zašto Kina mora ubrzano da razvija sopstvenu tehnologiju i osamostali ključne sektore.
Povratak američkih motora u kineske pogone i etan u kineske rafinerije ne znači kraj neizvesnosti, ali ukazuje na to da pragmatizam i dalje ima svoje mesto.
Možda ova odluka neće otvoriti put za velike dogovore, ali je jasno da se dijalog – makar tih i neformalan – nastavlja kroz brodove, dozvole i motore koji ponovo rade.
Webtribune.rs
