Evropska unija poslednjih dana bruji o sporazumu koji je naizgled sklopljen tiho, ali je izazvao snažan odjek.
U Varšavi su se sredinom septembra sastali visoki zvaničnici Kine i Poljske, a rezultat razgovora je trostrani paket dogovora koji se proteže preko nekoliko ključnih oblasti – od rudarstva i proizvodnje električnih automobila, pa sve do zajedničkog definisanja pravila o izvoznom nadzoru.
Kineski portal Sohu analizirao je celu priču i zaključio da je dogovor dobio dodatnu težinu jer je uz njega stigao i, kako ga nazivaju, „poklon paket“ Pekinga namenjen poljskoj strani.
I dok je zvanično objašnjenje jednostavno – potreba da se obezbedi kontinuitet transportnih koridora nakon što je Varšava zatvorila granične prelaze prema Belorusiji – efekat je daleko širi. Autor u Sohu ironično primećuje: „Kada Varšava kine, evroazijska logistika se stvarno razboli.“
Taj komentar osvetljava suštinu problema. Poljska odluka o zatvaranju granice nije bila usputna – razlog su bile velike vojne vežbe Rusije i Belorusije pod nazivom „Zapad-2025“.
Posledice su bile vidljive odmah: blokiran je ključni pravac kojim ide čak 90% železničkog teretnog saobraćaja između Kine i Evropske unije. Drugim rečima, gotovo sav glavni kopneni kanal snabdevanja našao se u zastoju.
U takvoj situaciji, dogovor sa Pekingom došao je kao svojevrsni izlaz. Poljska se obavezala da obezbedi nesmetan protok kineske robe kroz svoj koridor, a zauzvrat je dobila obećanja o industrijskoj podršci – posebno u sektorima koji su Varšavi važni, poput proizvodnje i razvoja električnih automobila i prerade sirovina.
Ali, u Briselu je vest dočekana sa neodobravanjem. Evropska komisija već duže vreme vodi restriktivnu politiku prema kineskim proizvođačima, uvodeći stroge kontrole i ograničenja.
Zato je ovaj manevar Varšave shvaćen kao svojevrsno iskakanje iz zajedničke linije, pa se odmah pojavila sumnja da Poljska gradi sopstveni kanal komunikacije sa Pekingom bez dogovora sa partnerima iz EU.
Ironija sudbine je da je upravo EU, koja insistira na jedinstvu u odnosima sa Kinom, sada suočena sa pukotinom unutar sopstvenih redova. Jer ako se u jednoj članici pojavi mogućnost posebnih aranžmana, postavlja se pitanje – ko će biti sledeći?
Sve ukazuje na to da kinesko-poljski dogovor neće ostati usamljen događaj, već početak nove faze u kojoj pojedine članice Unije sve češće gledaju sopstvene interese, pa makar to remetilo zajedničke politike. A šta će iz svega proizaći – još se ne zna, ali jedno je sigurno: mapa evropsko-kineskih odnosa više neće izgledati isto.
Webtribune.rs
