Osećaj pečenja u grudima koji se penje ka grlu, uz onaj neprijatan, kiseo ukus u ustima – tako u praksi izgleda kiseli refluks.
Suština je jednostavna: želudačna kiselina se vraća nazad u jednjak. Problem je što jednjak nema zaštitni sloj sluzi kao želudac, pa dolazi do nadražaja, svojevrsnog „hemijskog opekotinskog efekta“, a dugoročno i do ozbiljnijih posledica, uključujući i razvoj raka.
Lekari godinama ponavljaju da je gorušica najčešće povezana s obilnim obrocima, naročito masnom i ljutom hranom. U istu grupu klasičnih okidača spadaju i gojaznost, trudnoća i pušenje. Sve to stoji. Ipak, u praksi se pokazuje da su uzroci refluksa često vrlo lični, a ponekad i prilično neočekivani.
Jedan od tih „skrivenih“ faktora je – garderoba. Medicinski stručnjaci upozoravaju da preuska odeća, naročito u predelu struka, može dodatno pritisnuti stomak. Taj mehanički pritisak, koliko god delovao bezazleno, olakšava potiskivanje kiseline naviše, prema jednjaku. Drugim rečima, kaiš ili uske pantalone ponekad rade isto što i preobilan obrok.
Drugi čest, a potcenjen uzrok dolazi iz apoteke. Reč je o lekovima koji se često uzimaju bez recepta, poput nesteroidnih antiinflamatornih lekova – ibuprofena ili acetilsalicilne kiseline.
Iako smanjuju upalu, oni istovremeno utiču na enzime odgovorne za stvaranje zaštitne sluzi u želucu. Bez te zaštite, sluzokoža postaje osetljivija, a donji ezofagealni sfinkter se lakše opušta, što dodatno pogoduje refluksu.
Posebna priča je fizička aktivnost. Vežbanje jeste važno za kontrolu telesne mase i opšte zdravlje, ali tajming zna da napravi problem. Intenzivni treninzi odmah nakon jela često završavaju neprijatnim pečenjem.
Stručnjaci upozoravaju da vežbe koje povećavaju pritisak u trbušnoj duplji ili podrazumevaju česta saginjanja mogu pogoršati refluks. Dizanje tegova uz zadržavanje daha direktno povećava pritisak na želudac. Trčanje, vežbe za trbušne mišiće i plank mogu dodatno „pogurati“ sadržaj želuca naviše, a uz to smanjuju dotok krvi u creva, usporavaju varenje i doprinose nakupljanju kiseline.
Zbog toga se preporučuje da se sa aktivnostima poput hodanja, vožnje bicikla, plivanja ili treninga snage sačeka barem nekoliko sati nakon obroka.
Kada je reč o hrani, iznenađenja su česta. Opšte je poznato da ljuta ili kisela jela mogu izazvati refluks, ali stručnjaci upozoravaju i na „podmuklije“ namirnice. Među njima su menta, sirovi luk, pa čak i gazirani napici. Oni iritiraju želudac i dovode do opuštanja donjeg ezofagealnog sfinktera. Dodatni oprez savetuje se i sa kiselim proizvodima poput fermentisanog povrća ili raznih salatnih preliva.
S druge strane, postoje i namirnice koje mogu ublažiti problem. Ovsena kaša, zahvaljujući visokom sadržaju vlakana, pomaže u vezivanju viška kiseline i produžava osećaj sitosti, čime se smanjuje rizik od prejedanja i prekomerne kiselosti. Sličan efekat imaju i banane, dinje, kao i nemasni proteinski izvori, poput ribe.
Sve ove sitnice, kada se poslože, pokazuju da gorušica retko ima samo jedan uzrok. Češće je u pitanju kombinacija navika, hrane, ritma dana i čak onoga što oblačimo ili uzimamo „usput“. Upravo tu leži i razlog zašto univerzalno rešenje ne postoji – a razumevanje sopstvenih okidača često je prvi, i najvažniji, korak ka olakšanju.
