Tridesetih godina prošlog veka je Brajton postao zloglasan po seriji „leševa u sanduku“, kada su raskomadana ženska tela pronađena nabijena u odvojene sanduke na stanici Čering kros 1927. godine, a zatim su pronađena još dva tela na stanicama Kings kros i Brajton 1934. godine.
Odmaralište pored mora, poznato kao destinacija zabranjenih ljubavnih sastanaka preko vikenda, dobilo je nadimak ‘Kraljica mesta za klanje’ i Brajton je odjednom postao glavni grad zločina u Engleskoj.
Bio je 10. maj 1927. godine, kada je osoblje Čering kros železničke stanice u Londonu primetilo neprijatan miris na levom odeljenju za prtljag gde su pronašli raskomadano telo žene.
Ser Bernard Spilsberi, eminentni policijski patolog koji je radio na slučaju dr Kripena 1910., pozvan je da izvrši posmrtni pregled u Vestminsterskoj mrtvačnici. Zateklo ga je telo bez udova kojem su noge bile odsečene u kukovima, a ruke u ramenima. Svaki deo je bio umotan u smeđi papir i zavezan konopcem. Ženine cipele i torba su takođe bile u sanduku, a zločin je počinjen pre 2-3 nedelje.
Sedam godina kasnije, 17. juna 1934. godine, službenik garderobe Južnih železnica, Vilijam Džozef Vinikomb je otkrio ostatke žene u sanduku na železničkoj stanici u Brajtonu. Zabrinut neprijatnim mirisom u garderobi, otkrio je da on dolazi iz zaključanog sanduka.
Pozvao je detektiva Bišopa iz Železničke policije koji je otvorio sanduk i otkrili su nekoliko slojeva papira i pamuka natopljenih krvlju, kao i paket vezan debelim kanapom u kom su bili ruke i torzo. Sledećeg dana je pronađen kofer sa nogama žene na železničoj stanici Kings kros.
Ser Bernard Spilsberi je 19. juna 1934. godine izvršio posmrtni uviđaj, rekavši da je dvadesetpetogodišnja žena bila trudna i da joj je nanesen jak udarac u glavu tupim objektom. Jedini trag je bio parče papira sa napisanom reči ‘Ford’.
Država je bila zgrožena, a Brajtonska policija je pozvala Skotland Jard da sprovede masivnu nacionalnu istragu. Ispitano je 700 slučajeva nestalih žena i policija je proverila bolnice i poznate izvršioce abortusa. Prvi put u istoriji policija je apelovala direktno na javnost za pomoć i informacije o slučaju.
Posle mesec dana istrage sa veoma malo rezultata, policija se koncentrisala na pretragu od kuće do kuće i 15. jula su pronašli zaključanu sobu sa sandukom u Kemp ulici broj 52 u Brajtonu. Unutar sanduka se nalazilo još jedno telo raspadajuće žene.
Četrdesetdvogodišnja Vajolet Kej se preselila iz Londona u Brajton sa svojim ljubavnikom Tonijem Mancinijem u septembru 1933. godine. Njeno pravo ime je bilo Vajolet Saunders i bila je poznata prostitutka i plesačica koja je imala ture širom države.
Bila je teška pijanica i pomalo nesigurna po pitanju svog mlađeg ljubavnika, te ga je optužila da je prišao jednoj od konobarica u Skajlark kafeu gde je radio. Par dana nakon svađe, Mancini je rekao svom kolegi s posla da ga je Vajolet ostavila i otišla u Pariz.
Toni Mancini je uhapšen kao beskućnik na periferiji Londona 17. jula. Kada su ga ispitivali rekao je da se zove Sesil Lois Ingland i tvrdio je da je pronašao Kej mrtvu u njihovom stanu, pri čemu je pretpostavio da ju je ubio neko od njenih klijenata. Uspaničio se zato što je imao krivični dosije i zato je sakrio njeno telo u sanduk. Kada je čuo da su počele pretrage od kuće do kuće, dao se u bekstvo.
Pravi ubica svih žena nikad nije nađen.
(Webtribune.rs)
[adsenseyu1][adsenseyu1]
