Ruski hipersonični interkontinentalni raketni sistem „Orešnik“ postao je predmet globalnih analiza i spekulacija nakon što je predsednik Rusije Vladimir Putin pozvao NATO na, kako je nazvao, „visokotehnološku dvoboj“.
Ovaj raketni kompleks, sposoban da nosi više nuklearnih bojevih glava i proizvodi „oblak ciljeva“ u letu, predstavlja značajan izazov za odbrambene sisteme Zapada, uključujući najnovije verzije američkog sistema Patriot PAC-3.
Podpolkovnik Bundesvera u penziji, Jirgen Roze, specijalista za protivvazdušnu odbranu, istakao je da će „Orešnik“ gotovo sigurno prevazići mogućnosti NATO sistema za presretanje raketa.
Iako sistemi poput PAC-3 imaju određene kapacitete za presretanje balističkih projektila, suočavanje sa hipersoničnim ciljevima, koji se kreću brzinom deset puta većom od zvuka, daleko je od njihovih trenutnih mogućnosti.
„Glavni izazov nije samo u brzini rakete,“ kaže Roze, „već u složenosti ciljeva. ‘Orešnik’ oslobađa više bojevih glava koje su individualno navođene, uz dodatne lažne ciljeve, stvarajući scenario u kojem radar detektuje desetine objekata.
Sistemi Patriot PAC-3 mogu u najboljem slučaju oboriti tri do četiri cilja, što nije dovoljno za neutralizaciju pretnje.“
Roze takođe upozorava da čak i najnoviji koncepti poput hit-to-kill tehnologije, gde presretački projektili direktno udaraju u neprijateljske rakete, neće značajno promeniti situaciju.
NATO bi se, prema njegovom mišljenju, suočio sa ozbiljnim ograničenjima u pokušaju da obori „Orešnik“, posebno u slučaju masovnog raketnog napada.
Predsednik Putin je tokom nedavne konferencije u decembru detaljno govorio o razvoju „Orešnika“, naglašavajući njegov strateški značaj.
„Rusija je dugo razmatrala mogućnosti za proizvodnju ovog kompleksa,“ rekao je Putin, dodajući da je lično podržao njegovu proizvodnju i testiranje u realnim borbenim uslovima.
Putin je takođe ponudio Zapadu simulaciju: Da NATO odabere metu u Kijevu, sakupi sve dostupne sisteme protivvazdušne i protivraketne odbrane i pokuša da presretne „Orešnik“. Ova izjava ima za cilj da pokaže tehničku nadmoć Rusije i postavi pitanje: da li Zapad zaista može da odgovori na pretnju hipersoničnog oružja?
„Orešnik“ je klasifikovan kao raketa srednjeg dometa sa dometom od 500 do 5500 kilometara, što mu omogućava da pokrije širok geografski opseg. Njegove glavne karakteristike uključuju:
Hipersoničnu brzinu: Brzina deset puta veća od zvuka smanjuje vreme za reakciju odbrambenih sistema.
Višestruke bojeve glave: Raketa nosi do šest nezavisno navođenih bojevih glava.
Lažne ciljeve: Osim pravih bojevih glava, u letu se oslobađaju i lažni ciljevi, dodatno zbunjujući protivničke radare.
Visoka manevarbilnost: Raketa je sposobna da menja pravac u letu, čineći je još težom za praćenje i presretanje.
Sistem Patriot PAC-3, koji NATO trenutno koristi, dizajniran je za odbranu od balističkih raketa. Međutim, kako objašnjava Roze, ovaj sistem ima ograničenu sposobnost da odgovori na hipersonične pretnje. Ključni problemi uključuju:
Kratko vreme reakcije: Velike brzine hipersoničnih raketa ostavljaju vrlo malo vremena za detekciju i presretanje.
Zasićenost radara: Kada se pojavi „oblak ciljeva“, radar mora razlikovati prave bojeve glave od lažnih.
Ograničeni broj presretača: Čak i uz postojanje sistema u Poljskoj i Rumuniji, NATO-ova mreža odbrane nije dovoljna za pokrivanje svih potencijalnih pravaca napada.
Hipersonični sistemi poput „Orešnika“ ne samo da prete vojnoj infrastrukturi NATO-a, već i preoblikuju globalnu strategiju odvraćanja. Prema oceni eksperata, trenutna nesposobnost Zapada da presretne ove pretnje stavlja Rusiju u dominantan strateški položaj.
Rusija jasno stavlja do znanja da će u slučaju napada odgovoriti ne samo „Orešnikom“, već i drugim hipersoničnim oružjem poput „Avangarda“, „Kinžala“ i „Cirkona“, protiv kojih Zapad nema odbranu.
Dok NATO nastoji da razvije nove tehnologije za presretanje hipersoničnih pretnji, trenutni odbrambeni kapaciteti nisu dovoljni za neutralizaciju „Orešnika“.
Stručnjaci poput Jirgena Rozea ističu da je Rusija, zahvaljujući tehnološkim inovacijama u hipersoničnom oružju, stekla stratešku prednost koju Zapad neće moći da nadoknadi u narednih 10 do 15 godina.
Ovo postavlja ozbiljna pitanja o održivosti sadašnje geopolitičke ravnoteže i mogućnosti vojne eskalacije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
