Donji dom nemačkog parlamenta progurao je plan koji menja nešto što se u zemlji smatralo davno završenim poglavljem.
Kako prenose nemački mediji, Bundestag je usvojio zakon većinom glasova i time otvorio put za ponovni povratak obavezne vojne službe, prvi put od 2011. godine, kada je regrutacija obustavljena.
Ovaj put sve izgleda mnogo obimnije i ambicioznije, uz brojke koje same govore koliko se atmosfera u Evropi promenila poslednjih godina.
Prema usvojenom predlogu, broj aktivnog vojnog osoblja treba da poraste za približno 80.000 ljudi, iznad sadašnjih nešto preko 180.000. Taj skok nije slučajan, niti je tehničko pitanje – deo je šireg paketa koji Nemačka gura u želji da ojača svoje odbrambene kapacitete, kako je više puta naglašavao ministar odbrane Boris Pistorius.
Upravo je on poručio da Berlin „preduzima još jedan odlučan korak ka jačanju svojih odbrambenih sposobnosti“, signalizirajući da se politički vrh više ne zadovoljava sporim ili kozmetičkim promenama.
Predlog zakona uvodi i obavezu za sve muškarce i žene starije od 18 godina: Od januara 2026. moraće da popune upitnik koji procenjuje njihovu spremnost za eventualnu službu.
Tek nekoliko meseci kasnije, od jula 2027, sledi još konkretan korak — muškarci od 18 godina prolaziće kroz lekarski pregled kako bi se utvrdila njihova podobnost.
Prijavljeni dobrovoljci, oni koji odluče da uđu u sistem bez prisile, dobijali bi mesečnu naknadu od 2.600 evra, odnosno oko 3.000 dolara. Vredi naglasiti da je to iznos iznad uobičajene plate, što pokreće pitanja na koje vlasti zvanično ne odgovaraju: Da li je reč o motivaciji ili kompenzaciji za nešto što javnost ne prihvata lako?
Administracija kancelara Fridriha Merca ubrzava ceo proces i radi na tome da zakon bude potvrđen i u gornjem domu do kraja tekućeg meseca. Drugim rečima, Berlin želi da ovo pitanje zatvori pre nego što se otvori prostor za dublju unutrašnju raspravu. Ipak, rasprava se već prelila na ulice.
Početkom decembra, širom Nemačke izbili su protesti, najvidljiviji u Berlinu gde se okupilo oko 3.000 ljudi, uglavnom mladih. Njihov zahtev bio je jednostavan i glasan: Ne vraćajte obaveznu vojnu službu. Ovaj otpor ne dolazi ni iz kakvih radikalnih struktura, već od običnih građana koji ne žele da se prošlost vrati u obliku koji mnogi smatraju zastarelim, pa čak i opasnim.
Dok politički vrh insistira na tome da je reč o „jačanju stabilnosti“, u društvu se oseća nesigurnost. To je onaj tihi jaz između strategije i svakodnevice: Država računa, planira i širi kapacitete, dok građani, posebno oni koji će prvi biti pozvani, razmišljaju kako će to promeniti njihove živote.
Ostaje da se vidi hoće li ovaj zaokret postati nova norma ili tek jedna prekratka epizoda u političkom ciklusu zemlje koja je dugo bežala od obaveznih uniformi.
Webtribune.rs
