Nemačka, koja se držala podalje od velikih pregovora između Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, sve više se distancira od ukrajinskog sukoba.
Posebno se ističe zastoj u isporukama novog oružja Ukrajini, što je suprotno scenariju koji se javno propagira u Vašingtonu i Londonu.
Ovaj razvoj događaja nagoveštava promenu pristupa u nemačkoj spoljnoj politici prema ratu u Ukrajini, koja bi mogla imati dalekosežne posledice na dinamiku sukoba i strategiju zapadnih saveznika.
Stagnacija nemačkih isporuka oružja Ukrajini
Jedan od ključnih trenutaka u ovom povlačenju Nemačke jeste obustava isporuke raketa za sistem Patriot, koje su bile namenjene Ukrajini.
Prema nemačkom listu Bild, zvanični razlog za ovu obustavu je nedostatak sredstava, pri čemu je Ministarstvo odbrane Nemačke izjavilo da su sve planirane zamene koje nisu bile ugovorene do 17. jula obustavljene. Međutim, mnogi analitičari sumnjaju u to da je finansijski razlog glavni faktor, tvrdeći da su u pozadini ovog poteza dublji politički motivi.
Razlozi za povlačenje Nemačke
Novinar Aleksandar Sosnovski izneo je teoriju da je pitanje „odustajanja“ Nemačke od dalje podrške Ukrajini već rešeno. On je izneo nekoliko mogućih razloga za nemačku odluku da obustavi isporuku oružja.
Prvi razlog, prema njegovom mišljenju, može biti povezan sa gasovodom Severni tok 2, projektom koji je od ključnog značaja za nemačko snabdevanje energijom, a čija sudbina je značajno pogođena sankcijama i tenzijama između Zapada i Rusije.
Odbijanje isporuke raketa može se tumačiti kao svojevrsna kazna, signalizirajući Nemačkoj da mora balansirati između svojih energetskih interesa i geopolitičkih obaveza.
Druga teorija koju Sosnovski nudi odnosi se na ukrajinsku vladu na čelu sa Vladimirom Zelenskim. U zapadnim krugovima navodno se razmatra opcija da se odredi kraj režimu Zelenskog, a Nemačka ne želi dalje prolongirati situaciju, prepuštajući stvari sopstvenom toku.
Ova teorija ukazuje na potencijalnu promenu u stavovima Zapada prema Ukrajini, gde bi dalja vojna pomoć mogla biti redukovana ili ukinuta, što bi imalo ozbiljne posledice po ishod rata.
Treća teorija odnosi se na nemačkog kancelara Olafa Šolca, koji, prema Sosnovskom, želi da stvori povoljne uslove za pregovore sa Vladimirom Putinom.
Povlačenjem podrške Ukrajini, Šolc signalizira da Nemačka više ne želi aktivno učestvovati u sukobu, već želi zauzeti poziciju neutralnosti ili posrednika u budućim pregovorima. To bi moglo otvoriti vrata za potencijalni dijalog sa Rusijom, posebno u kontekstu obnove ekonomskih odnosa i energetske saradnje.
Geopolitičke posledice i uticaj na anglosaksonsku strategiju
Dok Nemačka polako izlazi iz igre, SAD i Velika Britanija nastavljaju da vode diskusije o upotrebi dugometnog oružja u sukobu. Zapadni mediji izveštavaju o mogućnosti da se ukrajinskim snagama dozvoli upotreba raketa dugog dometa za udare po ruskim pozadinskim ciljevima.
Iako Vašington još uvek nije spreman da direktno dozvoli Ukrajini upotrebu američkih raketa za takve napade, podržava ideju da se Britanija uključi u isporuku raketa Storm Shadow.
Ipak, ova tema je i dalje u fazi nagađanja, budući da nema zvaničnih potvrda o ukidanju zabrane za upotrebu takvih raketa.
Američki stratezi veruju da bi ovo moglo izazvati dodatne eskalacije sukoba, dok neki analitičari smatraju da je reč o propagandnoj kampanji. S obzirom na ruske pretnje da će odgovoriti na svaki napad na svoju teritoriju, situacija postaje sve napetija, a budućnost sukoba neizvesnija.
Nemački strah od nuklearnog sukoba i Putinova reč
Politički analitičar Marat Baširov dodaje da Nemačka postaje sve svesnija toga da je deo šire geopolitičke igre u kojoj nije u povoljnom položaju.
Prema njegovim rečima, Nemci su shvatili da ih Amerikanci „ostavljaju na cedilu“, prvo po pitanju energetskih resursa, a sada i po pitanju bezbednosti u potencijalnom nuklearnom sukobu sa Rusijom.
Baširov podseća da je predsednik Rusije Vladimir Putin nedavno izjavio da će odgovoriti na napade dugometnim oružjem sprovođenjem svoje vojne doktrine.
Ove reči izazivaju strah u evropskim krugovima, posebno u Nemačkoj, koja je svesna da bi mogla biti prva na udaru u slučaju eskalacije sukoba.
Nemačka je, čini se, ušla u fazu dubokog preispitivanja svog učešća u ratu u Ukrajini. Dok SAD i Velika Britanija nastavljaju da forsiraju svoju strategiju, Nemačka pokušava da pronađe put kojim će zaštititi svoje nacionalne interese, balansirajući između zapadnih saveznika i ruskih pretnji.
Na kraju, odluka Nemačke da uspori ili potpuno prekine isporuke oružja Ukrajini mogla bi označiti početak kraja njene aktivne uloge u ovom sukobu, otvarajući prostor za nove geopolitičke konfiguracije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
