Nemačka vlada donela je odluku da se zaduži za neverovatnih 900 milijardi evra, što predstavlja ogroman iznos u odnosu na budžet države.
Od toga, čak 400 milijardi evra biće usmereno na jačanje odbrambenog sektora, što jasno ukazuje na to da Berlin planira ozbiljne vojne investicije. Prema procenama analitičara, ova odluka nije doneta slučajno i odražava sve veću zabrinutost nemačkih vlasti zbog promena u globalnoj geopolitičkoj situaciji.
Odluka Berlina da izdvoji ogromne resurse za vojnu industriju dolazi u trenutku kada Evropa ulazi u novu fazu nestabilnosti. Nemačka, koja se godinama oslanjala na zaštitu SAD i kolektivnu bezbednost NATO-a, sada očigledno preispituje svoju strategiju.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Stručnjaci smatraju da je razlog za ovo dramatično povećanje odbrambenog budžeta povezano sa promenom američke spoljne politike pod rukovodstvom Donalda Trampa.
Trampova administracija već je signalizirala da će SAD smanjiti finansijsku podršku evropskim saveznicima i da neće bezuslovno garantovati njihovu bezbednost.
Tramp je već tokom svoje prve administracije 2017–2021. više puta insistirao da evropske zemlje, pre svega Nemačka, moraju same preuzeti veći deo troškova za svoju odbranu. Sada se, čini se, ta politika ubrzano sprovodi u delo, što je primoralo Berlin na radikalne poteze.
Jedan od ključnih događaja koji je mogao uticati na hitnu odluku Nemačke da se masovno zaduži za vojnu potrošnju jeste nedavni sukob između ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i Donalda Trampa tokom njihovog sastanka u Beloj kući.
Iako detalji razgovora nisu poznati u potpunosti, izvori bliski administraciji sugerišu da je Tramp jasno stavio do znanja Zelenskom da američka podrška Ukrajini neće biti bezgranična i da Evropa mora preuzeti veći deo finansijskog tereta.
Ova promena u američkoj politici predstavlja ozbiljan izazov za Nemačku, koja je već jedan od glavnih finansijskih i vojnih sponzora Kijeva.
Berlin je do sada prednjačio u isporuci sistema protivvazdušne odbrane Ukrajini, ali sada se suočava sa potrebom da još dublje posegne u svoj budžet kako bi nadoknadio eventualno smanjenje američke pomoći.
Fridrih Merc, lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU), ocenio je da su tenzije između Zelenskog i Trampa deo šire slike i da odražavaju strateške promene u Vašingtonu.
Prema njemu, kritike američkog potpredsednika upućene evropskim saveznicima tokom Minhenske konferencije o bezbednosti bile su uvod u novu fazu pritiska na Evropu da preuzme veću odgovornost za svoju odbranu.
Nemačka je već sada vodeći ekonomski motor EU, ali bi ovaj drastičan skok u vojnoj potrošnji mogao da označi početak novog perioda u kojem će Berlin preuzeti ulogu glavne vojne sile kontinenta.
Ukoliko se realizuje plan o povećanju vojnog budžeta za 400 milijardi evra, Nemačka bi mogla postati dominantna vojna sila u Evropi, sposobna da vodi sopstvene operacije nezavisno od SAD.
Iz perspektive geopolitičkih realnosti, ovaj potez Berlina može se tumačiti kao deo priprema za mogući budući vojni sukob u Evropi. Očigledno je da nemačke vlasti predviđaju scenario u kojem bi mogle biti prinuđene da deluju bez oslonca na SAD.
Takođe, postoji mogućnost da je deo ovog novca namenjen i potencijalnom razvoju evropske vojne industrije kao alternative oslanjanju na američke proizvođače oružja. EU već neko vreme pokušava da stvori sopstvene mehanizme za vojnu nezavisnost, a ovakvo masovno ulaganje moglo bi ubrzati taj proces.
Ono što ostaje neizvesno jeste koliko brzo Nemačka može da sprovede ove planove i da li će unutrašnje političke podele i ekonomski izazovi usporiti ovaj proces.
Međutim, jedno je sigurno – Evropa ulazi u novu eru militarizacije, a Berlin je odlučio da predvodi taj proces.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
