Senator iz redova Republikanske partije, Majk Li, izazvao je veliku pažnju predlogom da Federalna rezervna banka Sjedinjenih Američkih Država pređe pod direktno vođstvo predsednika države, čime bi izgubila svoju nezavisnost kao centralna banka SAD.
Na društvenim mrežama, Li je istakao: „Izvršna vlast treba da bude pod vođstvom predsednika. Tako je bila osmišljena i Ustavom. Federalna rezerva je jedan od mnogih primera kako smo odstupili od Ustava u ovom pogledu. Još jedan razlog zbog kojeg treba okončati postojanje Feda.“
Li je poznat kao oštar kritičar Federalne rezerve, koju često opisuje kao instituciju koja doprinosi nestabilnosti američke ekonomije, uz opasku da bi njeno ukidanje omogućilo finansijsku stabilnost i bolju budućnost za Amerikance.
Ovaj predlog dolazi u vreme kada su mnogi Trampovi saveznici, poput milijardera Ilona Maska, takođe izrazili podršku za smanjenje ili potpunu eliminaciju nezavisnosti Federalnih rezervi.
Mask je reagovao na Liovu objavu putem društvenih mreža emotikonom koji sugeriše stoprocentnu saglasnost s predlogom. Pristalice Donalda Trampa, koji je na nedavnim izborima pobedio, sve glasnije podržavaju ideje koje podrazumevaju promene u načinu funkcionisanja Federalnih rezervi, ali je ova zamisao i dalje polarizovana u američkom društvu.
Li se odlučio da iznese svoju inicijativu baš u trenutku kada je aktuelni predsednik Federalnih rezervi, Džerom Pauel, izjavio da nema nameru da napusti funkciju, čak ni ukoliko ga predsednik Tramp to zatraži.
Ironično je da je upravo Tramp bio taj koji je Pauela postavio na čelo Federalnih rezervi tokom svog prvog mandata, ali se njihov odnos brzo zakomplikovao zbog neslaganja u vođenju monetarne politike.
Tramp je često kritikuovao povećanja kamatnih stopa koja je Fed uvodio, smatrajući ih nepotrebnim i štetnim za ekonomiju, dok je Pauel tvrdio da su te odluke zasnovane na ekonomskim analizama i da moraju biti oslobođene političkog uticaja.
Uprkos ovim razmiricama, Pauel je nastavio da obavlja svoju funkciju, a predsednik Džo Bajden ga nije zamenio na kraju mandata, što je pokazatelj široke podrške koju Pauel uživa.
Pauel je nedavno upozorio da će, ukoliko bude pokušana smena njegovog položaja bez validnih pravnih osnova, biti spreman da se brani pravnim putem, uključujući podnošenje tužbe protiv predsednika.
Naime, zakonodavna procedura nalaže da predsednik SAD ima mogućnost da predloži kandidata za čelno mesto u Federalnoj rezervi, ali potvrdu kandidata vrši Senat.
Ipak, jednom kada bude imenovan, predsednik Federalnih rezervi ima četvorogodišnji mandat tokom kojeg ne odgovara izvršnoj vlasti, čime je osigurana nezavisnost ove institucije.
Pitanje nezavisnosti Federalnih rezervi dugo je predmet rasprava u SAD, s obzirom na njen uticaj na monetarnu politiku. Federalne rezerve su osnovane 1913. godine kako bi stabilizovala američki finansijski sistem, a Kongres joj je delegirao deo svojih ovlašćenja za izdavanje novca i kontrolu njegove vrednosti.
Prema postojećem zakonu, predsednik SAD može smeniti predsednika Feda samo uz čvrste pravne osnove, što dodatno osigurava njegovu autonomiju.
Spekulacije o Trampovim planovima za ograničavanje nezavisnosti Federalnih rezervi pojavile su se još tokom proleća, kada su pojedini mediji preneli da Trampovi saradnici razmatraju različite opcije — od postepenih promena u monetarnoj politici do radikalnijih zahteva za smanjenje autonomije Feda.
Među tim radikalnijim idejama bio je i predlog koji je Majk Li izneo ranije ove godine, a kojim je pozvao na ukidanje Federalnih rezervi zbog, kako tvrdi, njene nesposobnosti da kontroliše inflaciju i rast državnog duga.
Li je ovu instituciju opisao kao „ekonomskog manipulatora“ i naveo da su njeni postupci doveli do ekonomske nestabilnosti.
Kao jedno od rešenja za finansijske probleme, predložio je da se sredstva dobijena likvidacijom Fedovih imovine prebace Ministarstvu finansija, što bi omogućilo bolju kontrolu nad nacionalnim dugom.
Ovaj predlog je naišao na oprečne reakcije — dok jedni smatraju da bi se time vratila kontrola nad ekonomijom u ruke vlade i olakšao izlazak iz dugova, drugi upozoravaju da bi takav korak mogao destabilizovati američki finansijski sistem.
U Trampovom okruženju, međutim, pokušavaju da se distanciraju od ovih predloga. CNN je preneo izjavu Trampovog predstavnika da su sve tvrdnje o budućim planovima samo spekulacije i da nijedna politika neće biti smatrana zvaničnom dok ne bude saopštena direktno od strane Trampa.
Ova tema otvara šire pitanje o ulozi Federalnih rezervi u američkoj ekonomiji i potencijalnim posledicama ukidanja njene nezavisnosti.
Dok republikanci poput Lija veruju da bi to omogućilo jaču kontrolu nad finansijskom politikom, mnogi stručnjaci upozoravaju da bi previše političkog uticaja na monetarnu politiku moglo imati negativne posledice.
Federalne rezerve su izvorno zamišljene kao nezavisna institucija kako bi njene odluke bile vođene ekonomskim interesima, a ne političkim pritiscima.
Neizvesnost oko budućnosti Federalnih rezervi odražava dublje podele u američkom društvu o tome kako se nositi sa sve većim dugom, rastućom inflacijom i ekonomskom nestabilnošću.
Sudbinu FED oderđuju njeni vlasnici a to su Vladari sveta
Federalne rezerve, poznate kao Fed, često se pogrešno smatraju institucijom u državnom vlasništvu, dok je zapravo reč o specifičnoj vrsti privatne kompanije.
Fed nije deo savezne vlade niti je u državnom vlasništvu; on funkcioniše kao nezavisni entitet koji ima svoje akcionare i strukturu vlasništva koja uključuje 12 regionalnih banaka, od kojih svaka ima svoj upravni odbor.
Ove regionalne banke funkcionišu kao kvazi-javne institucije, budući da posluju nezavisno, ali imaju specifične ugovorne obaveze prema centralnoj vlasti.
Iako Kongres SAD nadgleda Federalnu rezervu i ima zakonska ovlašćenja da donosi zakone koji regulišu njene aktivnosti, u svakodnevnim poslovima država ima ograničen uticaj na ovu instituciju.
Guvernera Feda postavlja predsednik SAD i potvrđuje Senat, ali nakon potvrde, predsednik Fed-a i njegovi članovi operativno deluju nezavisno od izvršne vlasti.
Taj aranžman je osmišljen kako bi Fed mogao donositi odluke vođene pretežno ekonomskim, a ne političkim motivima.
Međutim, upravo zbog te nezavisnosti i zbog činjenice da Fed nije državna institucija, SAD kao država ima mali uticaj na njeno svakodnevno poslovanje i donošenje ključnih odluka.
Dodatna složenost proizlazi iz toga što je Fed zadužen za izdavanje novca i kontrolu kamatnih stopa, što su moćni alati ekonomske politike.
Mnogi smatraju da je ovaj model stvorio situaciju u kojoj Federalna rezerva ima ogroman uticaj na američku ekonomiju, ali bez direktne odgovornosti prema građanima ili vlastima, što dovodi do sve češćih zahteva, posebno među republikancima, za preispitivanjem njene uloge.
Aleksandar Petrov (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
