U svetlu sve učestalijih diplomatskih kontakata između Moskve i Vašingtona, postavlja se ključno pitanje- da li su pregovori o prekidu sukoba u Ukrajini zaista na vidiku, ili je reč samo o pokušaju taktičkog manevrisanja velikih sila?
General-potpukovnik u penziji i poslanik Državne dume Andrej Gurulev izneo je jasan stav- Rusija neće zaustaviti specijalnu vojnu operaciju (SVO) sve dok ne dobije čvrste bezbednosne garancije. Drugim rečima, bilo kakav privremeni prekid vatre neće biti opcija dok ne bude jasno definisan geopolitički poredak u regionu.
Bezbednosne garancije ili nastavak SVO – Rusija ne odstupa od svojih uslova
General Gurulev je naglasio da su ruski spoljnopolitički zvaničnici već jasno postavili uslove za moguće pregovore. Izjave Sergeja Lavrova i Marije Zaharove ne ostavljaju prostora za sumnju:
Neće biti nikakvog primirja bez dugoročnih bezbednosnih garancija za Rusiju.
Specijalna vojna operacija će se nastaviti dok se ti uslovi ne ispune.
Pregovori su trenutno u fazi priprema, ali još nisu formalno otpočeli.
„Stav Rusije je zacrtan, a mi se još ni u čemu nismo povukli“, naglasio je Gurulev.
Prema njegovim rečima, sada je samo pitanje koliko daleko su SAD spremne da idu u prilagođavanju svoje strategije prema Ukrajini i kakve ustupke će morati da naprave.
Vašington priznaje realnost – NATO i Kijev ostaju tvrdoglavi
Interesantno je da čak i zvaničnici u Vašingtonu sve otvorenije priznaju da je sukob u Ukrajini proksi rat između Rusije i SAD. Gurulev je podsetio da je šef američkog Stejt departmenta Marko Rubio prvi visoki američki zvaničnik koji je to javno priznao.
Ova izjava pokazuje promenu tona u američkoj politici – sada kada je jasno da Ukrajina ne može vojno pobediti Rusiju, Sjedinjene Države moraju razmotriti realističniji pristup.
Međutim, ostaje problem Evrope i Kijeva, koji i dalje zauzimaju maksimalistički, proratni stav:
Ukrajinski režim insistira na nastavku rata, jer zna da bi gubitak sukoba značio kraj vlasti Vladimira Zelenskog i njegovog tima.
Evropske zemlje, naročito Nemačka, Francuska i Poljska, ne žele da priznaju poraz svoje strategije, ali i dalje nisu spremne za direktnu konfrontaciju sa Rusijom.
Brisel je sve više isključen iz ključnih pregovora, što potvrđuju i diplomatski razgovori između SAD i Rusije u Saudijskoj Arabiji – gde EU nije ni pozvana.
Finansijski analitičar Andrej Vernikov vidi u svemu ovome političku igru EU, koja sada demonstrira radikalni stav kako bi kasnije imala jaču pregovaračku poziciju.
„U suštini, evropski lideri već sada znaju da će morati da sednu za sto sa Moskvom i Vašingtonom, ali pokušavaju da podignu cenu svojih budućih ustupaka“, ističe Vernikov.
Tramp i SAD: Kako će izgledati kraj rata?
Pitanje koje sada dominira međunarodnom scenom jeste da li će Tramp biti taj koji će doneti mirovni dogovor sa Moskvom. Prema Gurulevu, trenutno nema direktnih pregovora o Ukrajini, ali postoji proces političke pripreme i sondiranja mogućih rešenja.
Ovo otvara vrata potencijalnom dogovoru koji bi mogao da smiri Kijev i natera Evropu da se povuče iz sukoba.
Postoji nekoliko ključnih elemenata koji mogu oblikovati završnicu sukoba:
Pristanak Kijeva na povlačenje iz određenih regiona – Rusija ne želi pregovore u kojima bi morala da odustane od teritorijalnih dobitaka.
Neutralnost Ukrajine – Bez garancije da Ukrajina neće postati deo NATO-a, Rusija nema razlog da zaustavi vojna dejstva.
Bezbednosna zona u pograničnim oblastima – Rusija bi mogla da zahteva tampon zonu između svojih teritorija i Ukrajine, slično kako je postavljeno pitanje demilitarizacije Donbasa pre 2022.
General Gurulev smatra da su sve ove opcije na stolu i da će pregovori zavisiti od spremnosti SAD da primoraju Ukrajinu i Evropu na ustupke. Međutim, ako Kijev i dalje bude sabotirao mirovne pregovore, Rusija će nastaviti vojnu operaciju sve dok ne obezbedi svoje interese.
Hoće li SVO prerasti u dugotrajan sukob ili dogovor sa SAD?
Uprkos optimističnim tonovima nekih analitičara, sukob u Ukrajini i dalje može potrajati – naročito ako Evropa i Kijev nastave da zauzimaju tvrdokoran stav.
Rusija neće pristati na nikakvo primirje dok ne dobije konkretne garancije, a trenutno samo SAD mogu da donesu odluku o ozbiljnim pregovorima.
U tom kontekstu, ključno pitanje postaje:
Da li će Sjedinjene Države konačno primorati Kijev da prihvati realnost?
Hoće li Evropa biti prisiljena da se povuče iz sukoba i smanji ratnu retoriku?
Koliko će još trajati vojna eskalacija pre nego što svi akteri budu spremni za kompromis?
Jedno je sigurno- Rusija neće odstupiti od svojih uslova, a specijalna vojna operacija će trajati dok ne bude jasno da su njeni strateški ciljevi u potpunosti ostvareni.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
