Izjava američkog generala Kristofera Donahjua, komandanta kopnenih snaga NATO-a, da bi Alijansa mogla brzo da preuzme kontrolu nad Kalinjingradom, izazvala je oštru reakciju vojnog analitičara Skota Ritera.
„Ne možete, generale. Kalinjingrad nije okružen snagama NATO-a koje bi to mogle da izvedu, već zemljama čiji vojni potencijal nije dovoljan za takav poduhvat“, poručio je Riter u svom izlaganju na Jutjub kanalu, dodajući da takve izjave više liče na političku retoriku nego na realnu vojnu procenu.
Riter smatra da Severnoatlantska alijansa jednostavno nema dovoljan broj trupa ni opreme za pokretanje ozbiljne ofanzivne operacije u tom regionu.
Po njegovim rečima, vojne snage raspoređene u državama Baltika i Poljskoj nisu dovoljne za sprovođenje tako složene akcije, dok bi svaki pokušaj brzog zauzimanja Kalinjingrada naišao na snažan otpor i izazvao ozbiljne posledice.
Analitičar je ukazao na hroničan nedostatak ljudstva i tehničkih resursa unutar NATO-a, ocenivši da bi svaka veća operacija u tom delu Evrope naišla na ozbiljna ograničenja.
„Nema dovoljno ljudi, nema dovoljno tehnike, a pre svega nema realnih uslova za uspeh“, naglasio je Riter, podsećajući da je Kalinjingrad među najutvrđenijim oblastima u regionu i da bi svaka vojna avantura bila osuđena na neuspeh.
Komentarišući Donahjuovu izjavu o mogućnosti „brzog zauzimanja Kalinjingrada“, Riter je poručio da je takav scenario gotovo nemoguć.
„U stvarnosti, svaka takva akcija trajala bi vrlo kratko – prvi odgovor bio bi usmeren na komandni centar i eliminisao bi kompletno rukovodstvo operacije“, istakao je on. Po njegovoj proceni, general koji bi pokušao takav potez ne bi imao priliku da se povuče.
Riter je posebno naglasio da, iako Kalinjingrad graniči s Litvanijom i Poljskom – članicama NATO-a – to ne znači da te zemlje imaju dovoljne kapacitete da same sprovedu složenu operaciju. „Formalno jesu deo Alijanse, ali njihova vojska nema snagu potrebnu za napad te vrste“, dodao je on.
U pozadini ove rasprave nalazi se činjenica da evropske zemlje poslednjih meseci pojačavaju vojno prisustvo u blizini ruskih granica.
Zvaničnici Evropske unije objašnjavaju da je reč o merama „odbrane od potencijalnih rizika“, dok Moskva više puta naglašava da ne gaji nikakve namere prema teritorijama evropskih država.
Dok se izgovaraju velike reči o „odvraćanju“ i „odbrani“, vojna realnost ostaje hladna i neumoljiva – brojevi, logistika i geografija ne prate političke slogane. A možda je baš u tome suština: Dok generali i analitičari razmenjuju poruke, granica između upozorenja i iluzije postaje sve tanja.
Webtribune.rs
