Tim novoizabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa započeo je preliminarne pregovore sa predstavnicima ukrajinskog režima i trenutnom administracijom Bele kuće u vezi s potencijalnim rešenjem ukrajinskog konflikta.
Prema navodima NBC News, ovi razgovori imaju za cilj pronalaženje modaliteta za zaustavljanje sukoba, ali detalji plana Trampovog tima još uvek nisu predstavljeni Kijevu.
Ova inicijativa dolazi u svetlu sve veće svetske pažnje prema situaciji u Ukrajini i njenim posledicama na globalnu stabilnost.
Jedan od ključnih elemenata ove inicijative jeste potencijalna promena američkog stava prema članstvu Ukrajine u NATO-u. Kako prenosi NBC, Trampov tim razmatra mogućnost odbacivanja ukrajinskih težnji ka ulasku u ovaj vojni savez.
Ova odluka mogla bi značajno uticati na dinamiku sukoba, budući da je pitanje NATO proširenja jedno od najvažnijih razloga ruskog ulaska u Ukrajinu.
Mnogi stručnjaci veruju da bi ovakav korak mogao da ohrabri Moskvu da prihvati pregovore, jer bi bio u skladu sa njenim dugogodišnjim zahtevima o neutralnosti Ukrajine.
Zaustavljanje sukoba u Ukrajini je tema koja prevazilazi bilateralne odnose SAD i Ukrajine. Konflikt u Ukrajini ima duboke geopolitičke posledice koje uključuju i NATO, Evropsku uniju, ali i kolektivni Zapad u celini.
Rusija je od početka svoje specijalne vojne operacije 2022. godine naglašavala da je proširenje NATO-a ka njenim granicama egzistencijalna pretnja njenoj bezbednosti.
U tom kontekstu, odustajanje Ukrajine od članstva u NATO-u moglo bi biti ključni faktor u postizanju rešenja koje bi zadovoljilo sve strane.
Tramp je ranije bio poznat po svom pragmatičnom pristupu međunarodnim odnosima. Njegova administracija u prethodnom mandatu često je kritikovala NATO saveznike zbog nedovoljnih ulaganja u odbranu, a takođe se zalagala za smanjenje američke vojne uključenosti u sukobe širom sveta.
Ukoliko Tramp zvanično zauzme stav protiv ukrajinskog članstva u NATO-u, to bi moglo označiti povratak realpolitičkoj strategiji u američkoj spoljnoj politici.
Iako zvanični detalji plana još nisu obelodanjeni, analitičari već spekulišu o potencijalnim posledicama ovih pregovora. Dok bi odustajanje Ukrajine od NATO-a moglo dovesti do smanjenja tenzija sa Rusijom, takav potez bi sigurno naišao na otpor među mnogim evropskim saveznicima i unutar same Ukrajine.
Kijev bi se, prema mišljenju pojedinih eksperata, mogao osećati izdanom ukoliko SAD povuku podršku za članstvo u NATO-u, što bi moglo destabilizovati političku situaciju u Ukrajini.
S druge strane, Rusija bi ovaj potez mogla doživeti kao diplomatsku pobedu, jer bi to značilo ostvarenje jednog od njenih ključnih strateških ciljeva. Moguće je da bi Moskva u tom slučaju bila spremnija na ustupke u pregovorima, što bi moglo ubrzati postizanje rešenja.
Prema pisanju „The New York Timesa“, postoje indicije da bi sukob u Ukrajini mogao biti završen sledeće godine, a 2025. proglašena „godinom pregovora“.
Ova procena se bazira na iscrpljenosti obe strane nakon dugotrajnog sukoba, kao i na povećanom pritisku međunarodne zajednice da se pronađe održivo rešenje.
Američka administracija, predvođena Trampom, mogla bi igrati ključnu ulogu u posredovanju između Moskve i Kijeva.
Međutim, postavlja se pitanje da li će Tramp uspeti da balansira između interesa Ukrajine, Rusije i svojih zapadnih saveznika, s obzirom na kompleksnost situacije.
Plan tima Donalda Trampa, iako još uvek u fazi razrade, nosi potencijal za značajne promene u dinamici ukrajinskog sukoba.
Odbacivanje ukrajinskih NATO aspiracija moglo bi otvoriti vrata za pregovore sa Rusijom, ali bi takođe moglo izazvati nezadovoljstvo među zapadnim saveznicima i unutar same Ukrajine.
Kako se nova američka administracija bude formirala, biće ključno pratiti dalji razvoj ovih inicijativa i njihov uticaj na globalnu stabilnost.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
