„Zagonetka podunavske civilizacije“ i „Tragovima Indoevropljana“, dve knjige uglednog lingviste, kulturologa, profesora i poliglote Haralda Harmana, nedavno objavljene i na srpskom jeziku, bile su povod poseti ovog uglednog naučnika Beogradu.
Harmanov rad iz oblasti arheomitologije, istorije i evolucije jezika i istorije religija u fokusu ima istraživanje dunavske civilizacije, o čemu i svedoče dve predstavljene knjige.
U razgovoru za Sputnjik profesor Harman kaže da se seća svoje prve reakcije na vest da postoji pismo starije od mesopotamskog:
[adsenseyu1]
„Rekao sam ’ne, to je nemoguće‘, ali sam ubrzo shvatio da jeste tako“.
Čak i naučnik Vašega ranga prvo reaguje iz predrasude, iz ustaljenog znanja, a tek potom prihvata novo?
— Moja reakcija je zapravo bila veoma poučna za mene. Jer ja sam rekao — „u redu, moram da vidim i proučim o čemu je reč, da bih znao i mogao da tvrdim šta je tačno“. Često u razgovorima sa kolegama, kada im kažem da postoji to pismo, oni to kategorički negiraju. A kada ih pitam koliko su predmeta sa tim znacima i simbolima videli, oni priznaju da nisu videli nijedan. Prirodno je da ih pitate — „pa kako onda znate da ste u pravu“. E, tu sam, zapravo, prepoznao sebe — oni reaguju na isti način kao što sam nekada reagovao ja.
Zašto je važno da saznamo ko su i kakvi su bili stanovnici dunavske civilizacije ili, kako kažete — Stare Evrope? Da li smo se malo pomerili u odnosu na njih?
— Ono najvažnije što svi treba da znamo jeste kakvo je naše kulturno poreklo i koji su naši kulturni slojevi. Dunavska civilizacija ima značenje i za Srbiju i za Albaniju i za Rumuniju i za Bugarsku i mi te kulturne slojeve moramo dobro da poznajemo. Ali to je istovremeno i temelj koji je izuzetno bitan za sve nas, jer se na tom temelju gradi sve ono što je usledilo posle.
[adsenseyu4]
Naučne su pretpostavke da su te terene naselili Anadolci, pa narodi iz evroazijskih stepa… Kako su se te kulture mešale i koja je bila dominantnija — starosedelačka ili došljačka?
— Iz Anadolije su došli pioniri koji su sa sobom doneli poljoprivredu, tu su se susreli sa narodima koji su bili lovci i koji su se bavili prikupljanjem hrane. U međusobnoj interakciji, lokalni stanovnici su usvojili poljoprivredu — sve se to dešavalo na obalama Egejskog mora — i odatle, kada su već usvojili taj agrarni paket, širili su dalje poljoprivredu u Evropu. Ono što je bitno da znamo jeste da su dunavsku civilizaciju kreirali lokalni stanovnici koji su živeli tu, a ne došljaci.
Ova istraživanja pokazuju da evropska civilizacija ne počinje od Starih Grka, nego da je postojala razvijena kultura na koju su se oslonile minojska i mikenska. Koliko je teško promeniti, u nauci i uopšte, te davno usvojene stavove?
— To je upravo ono što ja radim. Moj način je da pozovem moje kolege i kažem im — dođite kod mene, pogledaćemo zajedno materijale, pročitaćemo ih, i onda ćete mi reći šta mislite.
I kakav je rezultat — i dalje su im „draži“ i stariji Minojci?
— Kada neko kaže da je minojska kultura najstarija, ja odmah tražim da mi objasni kako je ta kultura nastala, jer to nije palo s neba. Minojska i civilizacije na kikladskim ostrvima su ćerke stare evropske civilizacije. One su se tu spajale, tu se obavljala trgovina i sve ostalo.
[adsenseyu1]
Kao lingvista, kroz reči pratite i istražujete tragove jedne drevne kulture. Koliko se jezika mora znati da bi se taj posao radio?
— Aktivno govorim i pišem na osam jezika, a postoji još 15 jezika kojima se služim.
Vinčanska kultura
Deo dunavske civilizacije je i za nas veoma važna vinčanska kultura; da li je ona bila i superiorna u odnosu na druge?
— Postoji jedan veliki kišobran dunavske civilizacije, koja se sastoji iz nekoliko lokaliteta. To su Vinča, Turdoš, Varna i Karanovo, a svaka od njih je karakteristična po nečemu. Mi ne možemo reći da je prvo nastalo vinčansko pismo, jer je prvo pismo nastalo u Turdošu. Ono po čemu rekord drži vinčanska kultura je prva obrada, izlivanje i kovanje bakra. U Varni je prvi put obrađivano zlato… Tačno je da Vinča pokriva mnogo veći region, ali nikako ne treba isticati nijednu od njih kao vodeću ili najveću.
[adsenseyu4]
U kakvom smo odnosu mi danas i ta civilizacija od pre sedam hiljada godina; da li smo mnogo udaljeni i u nekom drugom smislu, a ne samo u vremenskom?
— Moram da potvrdim da smo, nažalost, veoma udaljeni, jer ono na čemu se bazirala dunavska civilizacija jeste osećaj zajedništva, saradnje i poverenja. Tako se trgovalo. Velikim slovima treba naglasiti — saradnja. Ono što mi danas treba više da radimo jeste da izbegavamo debate i sukobe. U ono vreme su ljudi bili ravnopravni sa svojim susedima i sa njima zajedno živeli su u miru. I to bi danas, posle dugih sedam milenijuma, trebalo mi da naučimo od njih.
Dejana Vuković (Sputnik)
