[adsenseyu3]
[adsenseyu2]
Fizičari smatraju da živimo u lažnom univerzumu. Oni tvrde da bi naš svet mogao da bude kompjuterska simulacija, te da je sve što možemo da vidimo i dodirnemo u stvari veštačka realnost koju su stvorila mnogo inteligentnija bića, za koja su ljudi samo deo virtualne igrice.
Oni smatraju da bi mogli da pronađu dokaz za to kada bi znali gde treba da ga traže, kao i kada bi primetili odstupanja od nekih zakona fizike.
Možda deluje smešno, ali neki fizičari ozbiljno razmatraju ovaj argument o simulaciji, tvrdeći da će pronaći dokaz koji to potvrđuje.
Robert Lorens Kun, pisac i voditelj, nedavno je raspravljao o ovoj teoriji sa univerzitetskim profesorom Nikom Bostromom, koji je napomenuo da bi scenario iz filma Matriks mogao da bude realnost.
[adsenseyu4]
Ipak, Bostrom kaže da bi čak i sami simulatori u tom slučaju bili deo simulacije.
„To bi bio jedan ogroman kompjuter koji simulira sve, uključujući i ljudske mozgove sve do neurona i sinapsi“, rekao je Bostrom.[adsenseyu6]
Kun je takođe istakao kako su fizički zakoni setovi računarskih procesa, koji se ponavljaju u prirodi prema inherentnom, namernom modelu.
Marvin Minski, začetnik veštačke inteligencije, rekao je Kunu da bi bilo veoma teško razaznati da li se nalazimo u kompjuterskoj simulaciji.
On kaže da bi to moglo da se razotkrije samo ako je programer napravio neke greške, tj. ako se negde pojavi odudaranje od zakona fizike.
[adsenseyu1]
Silas Bin sa Univerziteta u Bonu je pre nekoliko godina naveo da postoje znaci da živimo u simulaciji. On je rekao da to možemo da otkrijemo ako napravimo sopstvenu simulaciju univerzuma.
On veruje da je simulacija fizike na tom osnovnom nivou ekvivalentna simulaciji rada samog univerzuma.
U takvoj simulaciji, zakoni fizike bi morali da budu preneti na diskretnu trodimenzionalnu rešetku koja se vremenom razvija.[adsenseyu6]
Profesor Bin i njegove kolege su otkrili da prostor rešetke stvara ograničenje energije koju čestice imaju, jer ništa manje od same rešetke ne može da postoji.
To znači da, ukoliko je univerzum stvarno kompjuterska simulacija, postoji rupa u spektru visoko-energetskih čestica.
Interesantno je da upravo takva rupa postoji u energiji kosmičkih zraka, a ona se naziva Grajsen-Zacepin-Kuzminova rupa.
Ova rupa je dugo proučavana i nastaje zato što visoko-energetske čestice, koje reaguju sa kosmičkim mikrotalasima, gube energiju kada prelaze velike udaljenosti.
Istraživači su izračunali da bi prostor rešetke uslovio osobine spektra, tj. da bi se u tom slučaju kosmički zraci kretali duž osa rešetke.
Dokazivanje navedenog bi moglo da ukaže da u univerzumu nije baš sve onako kako se čini.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
