[adsenseyu2]
Tim naučnika sa Harvarda je pronašao nešto što ukazuje da bi unutar omotača naše planete mogao da se nalazi deo drevne Zemlje.
Studija predstavljena na Goldšmit konferenciji u Sakramentu, Kalifornija, navodi da bi do sada neobjašnjivi odnos izotopa iz dubina Zemlje mogao biti „eho“ drevne Zemlje koja je postojala pre sudara sa drugim nebeskim telom, do kog je došlo pre 4,5 milijardi godina, kada je nastao Mesec.
Kako navode autori studije, odnos bi mogao biti signal iz materijala koji je postojao pre sudara.
Naučnici sa Harvard univerziteta, na čelu sa vanrednim profesorom Sudžojem Mukopedejem, veruju da se samo deo Zemlje istopio usled sudara, a da u dubinama omotača naše planete još uvek postoji deo drevne Zemlje.
[adsenseyu4]
Naučnici su proučavali odnos izotopa plemenitih gasova iz dubina Zemljinog omotača i uporedili sa odnosom izotopa gasova na površini. Oni su otkrili da je odnos između izotopa helijuma i neona mnogo veći na površini.
Analiza odnosa izotopa ksenona je takođe potvrdila tu hipotezu.
Pošto izotop ksenona 129 nastaje radioaktivnim raspadanjem joda 129, dolazi se do zaključka da je drevni deo omotača formiran za vreme prvih 100 miliona godina evolucije Zemlje.
Naučnici veruju da ova teorija objašnjava razlike između odnosa izotopa plemenitih gasova u različitim delovima Zemlje.
Profesor Mukopedej je rekao: „Geohemija ukazuje na to da postoje razlike između odnosa izotopa plemenitih gasova u različitim delovima Zemlje i treba da pronađemo objašnjenje za to. Ideja da se nakon sudara sa drugim nebeskim telom drevna Zemlja nije u potpunosti istopila i homogenizovala se sukobljava sa nekim našim razmišljanjima o nastanku planete. Ukoliko se ova teorija pokaže kao tačna, onda mi u stvari dobijamo eho drevne Zemlje iz vremena pre sudara“.
Webtribune.rs
[adsenseyu1]
